Jakov Ignjatović : književna studija

194 ЈОВАВ СКЕРЛИЋ

ништа не смета ни Фабричка производња ни конкуренција, протекционизом би им слабо што могао помоћи, све су то измишљотине беспослених и плитких економиста. Главно је женити се бабама, и радничко питање је решено! Само, авај! да ли има довољан број маторих и богатих удовица да. се жртвују за добро друштва! И шта да ради удовица каквога великога мајстора или Фабриканта, где има неколико десетина или стотина »цушнајдера“, присталица Игњатовићеве теорије !

Стари и нови мајстори су један дубоко и несвесно неморалан роман, скрибовско уздизање ра-

„чунских бракова, слепо обожавање новца и успеха,

исмевање сваке чистије побуде, сваког вишег полета, ваљање у блату „материјализма“, на који је овај „идејалист“ особите врсте толико викао. На жалост, није само Игњатовић који је такве појмове имао о жовоту и који је тим стопама ишао: толики и толики, највећи део људи тако мисли и ради, само остали имају бар толико стида и смотрености да не излажу на светлост дане прљавштине својих душа и од своје неморалне подвиге не износе као узоре другим људима, нарочито у књигама !

Овај, можда најслабији роман Игњатовић, нелогичан, усиљен, сметен, неморалан, образац рђа-

_вог тенденциозног романа, има још и ту особину „да је ретко наиван и глупо духовит. Какав је тек

онај богати бечки Фабрикант Шпицер који је дошао у једно сремско село да се ожени Српкињом; јер су „у Бечу Српкиње врло омиљене“. Има ли ичега, вулгарнијега но када Перка долази у Беч ћерци у походе, сва се топи од радости што њена Мара