Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ ~ 199

Х

кати, судије и Цигани однели, хоће да иде царуу Беч, да правицу тражи. Цело дело оставља мрачан, тужан утисак, осећање жаљења за те несрећне сељаке које све са свих страна гура у пропаст. Игњатовићу се не може пребацити да је идеализовао сељака, да је чинио оно што Лаза Лазаревић и Јанко Веселиновић, Илија Вукићевић и Павле Марковић-Адамов, писци сеоских идила и еклога: његове сеоске приповетке су црне и суморне, као и живот људи који натапају земљу својим знојем. И друга једна, и сувише развучена сеоска приповетка, Најскупља коза, не црта село у оној ружичастој боји и не прича само сеоске Ромео и Јулије, као што то обично раде наши сеоски приповедачи.

То је повест како је славонски лопов Мија скупо.

платио за једну украђену козу. Ухваћен на делу, он буде осуђен на девет месеца робије. Али се погоди са Циганином Јованом, да овај, за неколико десетица, издржи у место њега затвор. Али када се Јован вратио са робије, Мија му не исплати целу обећану суму, и ствар тако дође до ушију суда. Залуд је његова жена Марија хтела да прими на себе да је она украла козу, узалуд су Фишкали и сеоски лопови, сведоци из сумњивих биртија, и лоповеких чарди, извијали, лагали, заплетали, ништа није помогло. Суд осуди и Јована, и Мију, и Марију, и тако Мијат мораде понова у апс, и то да је због коња, ни по јада, него због једне бедне козе која га је и сувише скупо стала: двадесет и седам месеца затвора и 314 Форината и 40 новчића судских трошкова и казне!

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 9

Ма Ван,

5 5