Jakov Ignjatović : književna studija

о: со

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

[

ГЛАВА Х!

Друштвени романи и приповетке (СВРШЕТАБ) Синтеза његових романа којима је предмет распадање српског друштва у Угарској: „Патница“ -Књижевна критика. онога доба и тај роман.

Најпотпунији, нај јаснији и највећи роман Јакова, Игњатовића јесте Џатница, на коју он је и иначе највише полагао. Милан Наранџић требао је да има, још једну свеску, Трпен Спасен је недовршен, Патнлаца је завршена у три књиге, она је дело његове пуне зрелости, синтеза свију његових друштених романа којима је био предмет распадање свију слојева српскога друштва у Јужној Угарској. Она је било омиљено дело његово: „Кад сам „Патницу«“ писао, прича сам Игњатовић,“ у цртању сликах, карактерах, метао сам у склад психолошки моменат са реалистиком, а то баш није лака ствар, и то ме је дело од свију које сам до сада писао највећег труда стало, и са највећом пажњом је израђено, и због великог заплета најтеже је, што сам до сада у тој струци израдио. Кад сам га писао, кад сам слике и карактере из живота цртао, у мојој инспирацији, узрујаности, не једаред сам пљеснуо пером о патос, где се забоде, и у мислима позивао сам се на дух осветничке Немезее, која рушиоце реда, и морала у обитељском животу казни. Кад сам завршио, осећају свом дао сам удовољство уверењем, | да, у руци буктињу држећи расветљавам поноре у друштвеном животу, и додирујем још нерешене проблеме, како би се друштво из глиба злослутног

1) Наше доба, 1886, бр. 2. „Отворено писмо уреднику „Нашега лоба“.