Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ПГЊАТОВИЋ 131

материјализма извукло. да то сам и приденуо делу мото : доносим вам радост велију, добили сте роман.“) Патница, је историја једне слабе жене, која је скупо платила своју погрешку, и то више због хипокризије и рђавштине света који је хтео камењем је засути, но због сопствене кривице. Цео роман је илустровање приче о жени прељубници, развијање, идеје: упремишљати па пресудити.“ “у Малој Јелици умро је отац када му је било двадесет и пет година: слабо тело ископнело јеу раскалашном животу, у веселим друштвима и оргијама, за карташким столовима пи уживањима сваке врсте. За собом је оставио младу удовицу, дете још у колевци, дугове, заплетено стање. Да млада удовица није имала душевна брата, ко зна како би још прошла! Тај брат, Шандор, имућан и уважен натарош у једном сремском селу, прими је свесрдно у своју кућу, заједно са дететом. Кућа је богата, гостољубива, вазда отворена, увек пуна вармеђске господе на пролазу; живот лак, весео, у коме се брзо заборављају црни дани прошлости. Али кад умре жена Шандорова, његова сестра. Варвара заузме место домаћице у кући, вођење куће узме у своје руке. Смрт се у добру брзо заборавља: опет су настале дуге вечере које се тек у зору- свршавају, масне гозбе, јака јела и стара вина, песме, тамбуре, шале. Али пунокрвну Варвару приликом једне таке гозбе удари „шлог“. То је био само „шегрт“, како вели жупанијски лекар, некадашњи берберски калфа. Али и „калфа“ се није

2) То је бидо првобитно „мото“, када је роман био поднет Матици. Али, једном штампан, роман је носио друго логачније и скромније мото: »Премишљати па пресудити“.

9»