Jakov Ignjatović : književna studija

18922 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

дао дуго чекати: она остаје без речи, без покрета, неспособна за рад, осуђена да непомично и немо гледа како газдарице развлаче и краду братовљево имање. Најзад, сам „мајстор“, смрт, и баба Кумрија једнога дана метну младој жени два талира на очи, да не остану отворене.

Јелица није имала више од шест година, када је остала сироче, без оца и без мајке. И мала, вижљаста, окретна, бистра девојчица брине сео кући као да је одрасла, води ред у кујни, надгледа да се не краде ујакова имаовина, вечито у свађи са дугопрстим газдарицама, које развлаче свака на своју страну и мењају се свакога часа. Шандор, и сам без деце, воли то лепо и паметно дете као да му је рођено, и због њега, из страха да му не доведе злу ујну, неће никако да се жени. · Али он је још пун снаге, амбиција п прохтева, и његов шурак, сеоски грк Папастаки, грабљив, лаком на добит, ни најмање скруџулозан, увуче га у заједничке спекулације. Посао им иде дане може боље бити, све им полази од руке чега се дотакну, и Папастакиница у напред ужива, како ће једнога дана постати спахиница. Јелици је већ дванаест година, скоро ће постати и „Фрајла“, и не може вечито остати да је васпитавају газдарице и да се игра са сеоском децом. Једнога дана морала је рећи збогом и шареној јуници Милици, и голубу Мики, и псетанцету Жуји, и ујак је одведе у варош, у „лер“ госпође Серафине, родом из Беча, вредне, добро и паметне жене. И док Јелица, послушна и приљежна, под њеним материнским старањем, учи се животу и његовим дужностима, дотле се Шандор се са заносом бацио у спекулације. Терају се велика стада из