Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ПГЊАТОВИЋ 135

женском раду, „књижевности и понашању у вишем друштву“, и чека добру прилику да се уда.

Ту је пала у очи и старом Петру Мргодићу, богатом сопственику, Он је некада би пуки сиромах, и, као незнатан трговчић, да био увећао свој капитал, оженио се богатом и болесном девојком. Деца из тога брака поумирала су од јехтике, коју им је мајка дала у наследство, и остао му је само син Милош, коме је двадесет и две године, миран, благ, слаба здравља, али навикнут на добари лак живот. Отац хоће да му се лоза одржи, да имање остане у породици, и хоће да жени сина, али не болесном и богатом, као што је сам учинио, но здравом, уда се крв обнови“, па ма и сирота. била. Избор падне на Јелицу, и она се удаде за Милоша. Двоје младих живе лепо, кућа је свега, пуна и вазда отворена; она сија на свим забавама, коцертима, у позоришту, у друштвима, свуда гдегод се појави. И у том браку роди им се кћи Јуцика, која је од оца наследила кобно наследство: танку крв и слабо здравље.

Стари Мргодић се повукао на салаш, пуши јевтин дуван и штеди. Да би што мање трошио, он не даје прати чинију из које једе млеко, јер држи да је млеко у њој укувано гушће, пар чизама носи по пет година и маже их машћу, да се пси око њих туку; ципеле носи само недељом и празником; пуши на лулу од две крајцаре, и то дуван који узајмљује од слугу, каткада и осушено виново лишће.

Али за Јелицу опет почињу рђави дани. Папастаки превари и упропасти Шандора, који се у очајању отрује. Милош, кога је болест начела, и