Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 137

једне пећке да се грејеш, ваљда ћеш се још боље знати чувати од младог и то ожењеног човека, па још род; ја сам газда у кући, ја заповедаме“. И десило се оно што се морало десити: Јелица осети да ће ускоро опет постати мајком. Милан јој обећао да ће што пре добити развод брака и њоме се оженити. И „фамилија“, тако одвратна у малој буржоазији, „свет“, тако гнусно лицемеран у малој вароши, почињу свој змијски посао. Жена Петрова брата, Татијана, тип пала-, начке вештице и сплеткашице, сува, угнутих пр-' сију, збрчкана. лица, зелених очију, са којом је Петар живео док је била млађа, и њена кћи Ми цика, стара девојка, пакосна и зла, до три часај у јутру гледе кроз прозор са улице шта у Јеличиној кући.

На посао су се дали и остали Мргодићи, који нису ни мало бољи, нарочито адвокат Драгутин, препреден, грабљив, без срца и на све готов. Њима је стало пошто по то да Јелипу осрамоте, и да она не постане наследница великог имања. Мргодићевог. У помоћ им је дошла и стара сплеткашица и кокета Ната Машамода, од чијег језика стрепи цела варош, која мази Јелицу што је млада и лепа, и заноси се тајном надом да ће очарати старог Мргодића и постати његова жена. Сви су сложно и вешто радили, и једнога дана, када сеу вароши почело говорити о блиским сватовима Ми-

лапа и Јелице, отровна Машамода пусти крилату реч: „Биће сватова, ал' пре тога и крштења“. Сутра дан то је цела варош знала, и за Јелицу дођоше црни дани. У кући су почели поступати са њом горе но са служавком, држе је као у апсу,