Jakov Ignjatović : književna studija

138 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

море је глађу, не одевају је. Једнога дана, на превару, отеше јој Јуцику и однеше на салаш. И када се у вече вратила дома, пошто је сва уплакана тражила дете по целој вароши, на степеницама је дочека старац, крвавих очију, зликовачкога погледа. И тада је гурну низ степенице да се сва изубијала, отера је од куће, да не срамоти његово поштење и добро име његове породице. Запрепашћена, изубијана, расплакана, сама, без игде ичега, без родитеља, без породице, без заштите, Патница се у ноћи нашла. на улици, и полу онесвешћена срушила на једну клупу у парку. Такву је нађу њени познаници Господин и Госпођа Ерфелд, душевни људи, који је приме к себи, даду јој заклона п добра савета. Јелица почиње парницу противу свекра, али се намери на непоштена адвоката, који је радио у договору са Мргодићевим адвокатом Драгутином, и разуме се, изгубио парницу. Но свирепи старац није се задовољио само тиме, подстицан својом честитом породицом, он хоће да Јелицу сасвим упропасти, да је згази да се никада више не дигне. Оптужи је да га је не само поткрадала, него да га је хтела јоши убити. Јелица се од те беде спасе, јер лажни сведоци нису хтели да остану при својим сведоџбама. Њене несреће се продужују. Милан, од дужег времена такође болестан, умире у туђини. Јуцику су толико одстранили од матере, да она осећа, мржњу и страх од оне која је родила. Честити Ерфелдови морају сасвим да се селе из вароши. п Јелица остаје потпуно сама. Она је храбра и бори се; тужи за дететом, шивењем туђега зарађује леб, и мученички трпи од неправде и злобе људске. И