Jakov Ignjatović : književna studija

140) ЈОВАН СКЕРЛИЋ

античне богиње. Она воли лак живот и уживања; да би живела у богатству, она полази за болесна, човека, за кога је знала да неће дуго живети и кога. није волела. У своме животу забава, картања, уживања, она ни за тренутак није мислила на друге, и држала да ништа није природније и праведније да, тај живот вечито траје. Њене несреће почињу тек после незаконите везе са Миланом, тек у другој половини романа.

Једно капитално погрешно место то је што њен положај је писац силом начинио безизлазним после порођаја. Када је свекар избацио из куће, за што није тражила, или зашто јој није била понудила заштиту Мадама Серафима, која је за њену историју знала, која је и сама имала сличну невољу, и волела Јелицу као своје рођено детег „ Устручавала се да јој пише“, јер није хтела да се »„пача«“ у туђе ствари! Лли када је реч о целом једном животу, како могу да важе ти ситни обзири неке деликатности, нарочито од стране тако паметне и добре жене као што је Мадама Серафима! Зашто се Јелица није обратила Милану, који је био непосредни узрок свега тога, и био у стању да је заштити, пре и боље но икод Шта је њега богата и независна човека, могло стати да је одведе из тога места, стршљенова гнезда где су сви били скочили на њу, да јој нађе адвоката и по- | могне јој да дође до права % Ништа није било и природније и лакше, али баш за то писац није хтео тако да учини. Да је ствар ишла тим редовним и обичним путим, све би се свршило, као толике друге љубавне историје, и цело патништво свело би се на један непријатан догађај без