Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ПГЊАТОВИЋ 151

на чврсте ноге, налази добре кондиције, почиње водити трговину на велико, даје новац на залоге, и води слободан, весео ђачки живот.

Поред њега, који представља, свакодневна, вулгарна човека, креће се његов друг Бранко Орлић, који оличава идеали племенитост: Бранко је остао сироче без оца и мајке; под туторством једног строгог и блиског рођака, младост му је прошла тужна. Тутор је бпо манито строг, хоће да му да спартанско васпитање, држи га под командом, гони га па, грубе домаће послове, тера га да зими иде у танком оделу, спава на сламњачи и при отвореном прозору — све то даму „окрепи душу и тело“. Он је усамљен, поносит, дубока и страсна природа, даровит, сањалица, распињан великим идејама и амбицијама. Када му је живот код тутора огорчао, он прими позив Наранџићев, п сам почне живети слободним животом ђачким, правећи дугове, подсмевајући се уфилистрима“, заљубљујући се где стигне, и не полажући испите. Док Милан тече паре, он се даје у сентименталне љубави, од Иде до Лауре, од Лауре до Марије, од Марије до Хермине, од Ливије до Паулине, док једнога дана пије упао у безивлазно стање, када му већ пије било више живота од повереника, п када му је предстојао сопзштшт. абђеитал на университету. У теснацу, Милан, они још један друг отиду у унутрашњост да ступе у хусаре. Наранџића не приме због кривих ногу, и он постане „камердинер“ — увек као Жил Блаз! — код пуковника, а као љубавник код пуковникове куварице Бабике. Бранко буде примљен у хусаре, почне напредовати, али када је видео да не може далеко дотерати, чим му се указала прва згодна прилика, остави војску и

ВИА