Jakov Ignjatović : književna studija

154 ЈОВАН СБЕРЛИЋ

ведао« шта је после било. — После годину дана брачног живота, умре Милостива без порода, и њен муж постане унпверсални наследник целог њеног великог имања. И богат и слободан, што до сада, никада није бпо, он хоће да проживи, и почне проводити све своје време у „абентајерима“, у удварању доконим госпођицама и лаким удовпцама, даг јући свуде по мало наде, али не хватајући се нигде на. лепак, јурећи за ужпвањима где год их има и користећи се свиме што сретне на путу. Време пролази пријатно у забавама, у лаким Флиртовима и љубакањима, у јелу, упићу у „шмајлховањима«“, у проводњама са сеоском и паланачком господом, натарошима, судијама, грцима, маловарошким бонвиванима и дон-хуанима. ~

И у тој трци за простачким уживањима, које одају једног вулгарног скоројевића, п у којима се његова ниска природа расцветала, он се опез сусретне са Бранком, увек онако исто идеалистом и несрећним. И Бранко се, поред искуства, које је пмао у првом браку, понова заљуби у младу девојку за коју је држао да је савршенство Од чистоте и душевске свежине, и то да се опет страховито превари, да доцније увидп да је та девојка, за коју је "држао да је чиста као крин и невина као голубица, само једно пропало створење, са упрљаном младошћу у једној содомској кући. И док он, увек тужан и грижен болом, носи без речи свој крст на леђима, Милан, којп се сав сија од здравља и радости живота, враћа се дома, да у уживањима троши двадесет хиљада форината свога годишњег дохотка. Роман се свршава обећањем да ће се доживљаји два пријатеља причати п у трећем делу. „Једно време, опет не-