Jakov Ignjatović : književna studija

158 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

од ове трговачке аксиоме: „Код нас је љубави женидба трговачка; ми без новаца не можемо никуд,“ п одлучно се да се не жени без 1000 Форината мираза.

И да би дошао до тих 1000 Форината и девојке, он отпочиње своју младожењску кариеру, па села у село, пз куће у кућу, где год је чуо да има за њега прилика. Али где је било добре девојке није бпло довољно мпраза, а где је било тих 1000 Форпната искрсавале су непрплике и сметње, теко да се његова женпдба отегла у бесконачност. Није му „кипирала“ ни господар Перина Савка, ни грк-Симина Сока, ни млада удовица Перса, ни „паоруша“ Татијана, ни стидљива Фрајла Анка, ни препредена Тулка, ни Паулина „академикерка“, ни матора пи набељена Варвара. Доста се науздисао, напревртао очима и наслушао Желиш ли моја бити и Збогом, немарна душо, доста је водио бруталних говора о парама, „штафирунгу“, интабулацијама, вересијп, трафикама, дућанима, „шилдгерехтикајтима“: надиванпо се са „почтенородним господарима“ који пмају кћери на удају, добре апетите и: рђаве досетке; патруцкао се на колпма п нагутао друмске прашине, напло рђава впна по сеоским биртијама, најео се бадема и сувога грожђа којпм су га девојачке мајке кљукале; дојадиле му сплетке сеоских п маловарошких матрона које су му »„намештале кревет“, ометале сваку озбиљну прилику. После свих тих великих п малих догађаја, када је нашао и новац и девојку, реши се на женидбу. Весео, раздраган, јер се више није имао „штеловати“, на дан просидбе страховито се напи. Али када је са вепчања дошао кући, и срачунао шта