Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 168

штедним подомехом својих колега, он отиде у Пешту, код чувеног Лоштајнера, да се усаврши у берберском занату и изучи хирургију. Човеку његове гипкости и умешности сви су путеви отворени. У Пешти напђе на Мајстор-Максиног сина, Гавру, који је већ био ушао у хирургију, а још боље у пештански весели живот, упише се и сам за курзиста и почне веслати своме циљу. Ђока се упозна и врло зблизи са удовицом Шпицедерком, која је учила бабички курс, и са њоме почне делити и стан, и трошкове за рану, и љубав. Ту лепу идилу покушала је да ремети Салика, која је, вучена љубављу, такође била дошла у Пешту, али заплашен љубоморном лавицом Шпицедерком, практични Глађеновић на доста, непристојан начин отресе се своје некадашње играчице од Црвеног Вола. Али ко да опише његову муку, када Салика наследи имање од 10.000, и када му једном за свагда окрену леђа, поред свију његових писама и изјава, о безмерној и никада непромењеној љубави! „Ох ја увек у љубави несрећан !“ узвикнуо је тада овај некористољубиви љубавник.

Поред Гавре, он се умешао међу ђаке, који живе бурним, безбрижним »брандер бургерским«“ животом, испуњеним дубоким ноћним бдењима, авантурама сваке врсте, серенадама п тучама, лупањем прозора, и јурењима по баловима, ратовањем са креАнторима и ингениозним довијањима да се дође до новаца. Игњатовић је овде цртао ђачки живот који је и сам водио пред 1848, са толико боје, са толико живота и природности, да то спада у нај једрије и најзанимљивије стране које су икада изишлв из његова пера. Глађеновић ни ту не губи време: он

Пе