Jakov Ignjatović : književna studija

5 у

164 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

скупља мрвице знања из латинског језика које падају са ђачкога стола, од старих медецинара штрпка по који рецепт, упутство и објашњење, и шарлатански почиње своју лекарску праксу. До душе, његови пацијенти били су врло често изложени опасности да се пре времена раставе са животом, али је он имао леп дар да се добро наплати за своје услуге. Са жељом да што више научи, нарочито ствари које се добро плаћају, он оставља ђаке и постаје тумач и вођ једног талијанског зубног лекара, који ва вашарима на чудесан начин вади зубе и продаје спасоносну водицу против зубобоље.

Роман у Србадији није довршен, и свршетак треба тражити у комаду Адаму и берберину који није ништа друго до драматизован Трпен спасен. — На десет година после тих догађаја који су се збивали у Пешти, ево нас опет у старој кући мајстор-Максиној у Новом Саду. Мајстор-Макса нема никаквих гласова ни од Гавре, који је из Пеште негде отумарао у свет, ни од Милеве која води непрестано авантуристички живот у Италији. Али један дан, пун срећних случајева и радосних изненађења, богато ће му платити за свих десет година родитељских брига и жалости. Прво долази Милева: њен заштитник, барон, умро је, и она се, као Марија из Магдале, покајнички враћа у родитељску кућу. „Детињска љубав к родитељима, вели она, завичај привлачили су ме, нужда ме довукла. Живила сам у слави, и пала сам, и као изгубљено јагње нашла сам моје пастире“. Мало за тим, долави и Ђока. Глађеновић. Он је 1848 отишао као „фелчер“ за војском у Италију, у Павији дошао до праве лекарске дипломе, и вратио сеу Нови Сад,