Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ПГЊАТОВИЋ 171

Али тада поче доба несрећа за младога Решпекта. Умре му отац, не давши му опроштаја и искључивши га из наследства. Тада се упозна са собарицом Матилдом, која је била кобна у његовом животу, и од тог тренутка почињу његове прве п велике несреће. Једнога дана, у баронској кући где је она служила нађоше обијене ормане п покупљене драгоцености, и по преметачини нађоше их код Васе. Крађу је била извршила Матилда и плен склонила код свога љубазника. Да ли је Васа, био саучасник, или је примио ствари само да, оклонп, то се није знало. Ипак, он, можда невин, у двадесетој години живота, буде осуђен на двадесет година. робије у оковима. У тренутку, када му се живот тек почео отварати, нашао се у тамници, у робијашком оделу, презрен од родбине која. га се стидела, обешћашћен за цео свет. Једини зрак у томе мраку је непромењива оданост Аничина, која, је због њега дошла у службу у Будим, обилази га, и ноби му понуде, гледајући у њему увек Васу кога је као дете познавала. И тада он, дирнут и захвалан, обећа јој да ће је узети за жену, чим се пусти са робије.

И одиста, када се једном нашао ван зидина, у којима је саранио најлешши део своје младости, они су св сјединили, без попа и цркве, да се више никада не раздвоје. Од очева имања припадне му 6000 Форината, али све то изгуби у коцки, у коју се бацио са свом страсношћу своје природе. Опет без игде ичега, љут као рис, осоран, туче се са, сваким кога стигне, завади се и са стрицем, поразбија му прозоре, и под туђим именом, ступи понова у катане, а Аница као куварица код пуков-