Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 178

ропству провести, осамнаест година најлепше младости“. Било је време рада, а не суза: Кошут је дигао на поге целу Мађарску, Бан Јелачић и ВпнАишгрец пошли на устанике. Васа је још на робији ковао један огроман план како да се Турска отера из Европе и Српство уједини, и он би најрадије на Турке. Ади, како када „Србија у миру оргије слави“. И он реши да окрене своје оружје противу Метерниха и аустријског апсолутизма, против власти која га је тако дуго држала у оковима, иде међу устанике који су се дигли против поретка, од кога је он толико препатио, под заставу на којој је написана мађијска реч: слобода, која тако силно одјекује у души осамнаестогодишњега роба. И по трећи пут, он ступа у хусаре, брзо постаје стражмештер у кору генерала Дамјанића, Србина као што је и сам био. Бори се као лав, убија ритмајстора Пољака који му је толико зла учинио и постаје оберлајтант. Он је први у најстраховитијим биткама, добија две ране п капетански чин. Ту га, случај намери на Матилду, богату сопственицу једнога дворца, која му је живот сломила а и једну младу рођаку на грех навела. Из страха да јој се Васа не освети, она скочи кроз прозор, смртно се повреди, исповеди се и умре. Тек тада се Решпект ожени одапом Аницом, која, га је, као болничарка, пратила у свим тим ратним окршајима, Император Никола посла на побуњену Угарску билну војску, и за устанике дођоше црни дани, Вилагош, предаја Гергеја, вешања, стрељања, палења села. Руби заробе Решпцекта, и као заробљеника предаду Аустријанцима. И када је, и ако рањен, хтео да одбегне из новог ропства, пронађу