Jakov Ignjatović : književna studija

ноу

176 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

описима сеоског живота, по којима би се дало закључити да је Игњатовић био у стању да пише добре ствари са села, и најзад по извесној родољубивој жици, иначе тако реткој у његовим романима и приповеткама из савременога живота

Адвокат као холанер“) је прича о старом адвокату Холујевићу, некадашњем улану, вазда младом по срцу, и пријатељу доброг јела и пића, који се код једног старог пријатеља добро поднапио, на чудан начин био покрађен на путу, остао и без новца и без одела, и у једној друмској крчми једва нашао неко старо уланско одело, и тако се, тајом и посрамљен, вратио кући, испунивши и преко воље сан својих старих дана: да још једном понесе оно драго уланско одело. — У Фаличном Максиму два беспослена и шаљива новосадска кројача, два нова мајстора — Јован Бенешић и Јоца Клипарић, два лакрдијаша којима никада није било дуго време, отишли су у Орем и преставили се као чувени разбојник Максим из Парабућа и његов брат, од којих су тада цела Бачка и Срем дрхтали. Цела. полиција кренула се на ноге, ухвати Јоцу, и у тренутку када, је власт држала да се докопала Максима, нађе се да је то само један мирољубив шнајдер, који поштено плаћа своју порцију и воли да се насмеје на рачун својих ближњих.

У опште, мање приповетке Игњатовићеве, писане иначе без великих претенсија, обично су слабе вредности, и далеко заостају за његовим романима. То је го и дуг опис каквог забавног и шаљивог догађаја, са једином намером да се наголица на смех.

2) Недељни Лист, 1879. 8) Недељни Лист, 1879.