Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 901

је сабља најлепши дан у моме животу“. И шта има _ да значи када он у Васи Решпекту, овако каже за, Матилду „...унесрећи Решшекта, буде ослобођена, постаде „омнибус“, светски сензал, светска подлога, баца холов на невине, продаје као робу на вашару, а риба од главе смрди, па и њена роба буде стрвинама рана за животиње које од тога живе«!

И како невештина и немарност у писању, какве погрешке у стилу овога полуписменог писца! Несумњиво је дајеон најнеписменији од свију наших познатих писаца! Он је толико водио рачуна о ономе што је писао, да на неколико страна, једнога истога дела заборавља имена својих личности. У Трпен спасен, Глађеновић се зове час Ђока, час Ђура. У Милану Наранџићу, од Машића постаје Башић, од Мишића Мишковић, од Десића Весић. Радња се дешава у некој великој вароши, коју обележава са, П., после неколико тренутака изрично помиње Пешту; одједном ето нас у некој тајанственој „далекој земљи“ после неколико тренутака види се да је то Ердевик! Он се служи старим средствима почетничких или површпих писаца. Личности носе презимена које одговарају њиховом карактеру, пли појединим 0собинама, или занимању. Адвокати који глобе и деру свет, а које он нарочито мрзи, зову се Мачковић, Лисовић, Кобац, а ко је међу њима случајпо добар, зове се Добривоје Добрић. Бранко, којп лети у висинама. идвала, зове се Орлић, углађен Ђока превива се Глађеновић, остали бербери: Овилокосић и Цифрић. Пијаница ће се звати Вајнбергер, бирташ — Сукало, трговац — Чекмеџић, кројач — Терзић, човек који служи за углед — Угледић, а заводник пи упропаститељ жена — Сарданапаловић!