Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 73.

видело, онако како су се појављивали и како се појављују“).

И Игњатовић, који је у својој првој младости видео Фантастичнога Симу Милутиновића где у наступима ствара своја дела, п старога Милована Видаковића, где, гладан и полу-смрзнут, ради на просвећивању народг, целога је свога века имао то

уверење да више но ико ради »у ползу народа“ М.

Нема спора да су његове прве историјске приповетке, као Крв за род, Манзор и Џеммла, чланак Србин ш његова пбемзија пмалп јака утицаја, на буђуње националне свести у Срба, п да је он био један од људи који су надахнули „ Уједињену Омладину“ из шездесетих година. Али што се тиче његових друштвених и „хумористичких“ романа, где

се фотографски верно и непрерађено цртао свако- | дневви вулгарни живот, где се успех славио и|

новцу клањало, где се борба између добра и зла цртала са немарношћу природе према свему што је људско, озбиљно је питање да ли су ти романи збиља вршили тај морализаторски утицај који им је сам Игњатовић безазлено придавао. Али ипак, има нечега дирљивога у упорноме реду овога иначе врло несавршенога човека, који, са једним оком, борећи се као ђаво са новчаним неприликама, откидајући често од својих уста да изда какво дело, у вечитом рату са издавачима, упорно верује да врши неку вишу мисију, ниже велики број дела, много више и усрдније но толики други који су били у заветрини и имали благословену доколицу коју пева латински песник. Јакову Игњатовићу се може све одрећи, и лично поштење и књижевни

1) Дјела, књ. 1, „Ради објасњења“.