Jakov Ignjatović : književna studija

74 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

таленат, само једна ствар не: да је у дну души имао добрих намера, и да је свој позив узимао озбиљно, чак мало п свечано, као и сви старији наши списатељи.

Па ба а“ ји

ГЛАВА ТТ. Ивторијвки роман и приповетка, Српски шовинизам. — Мађарско «домољубље“. — „Бурађ Брапковић“. — „Краљевска снаха“. — „Дели-Бакић“.

Ако се остави на страну нешто политичког и публицистичког рада, Јаков Игњатовић је сав свој век провео радећи на роману и приповетци. Или зато што је бранио ствари које се не могу бранити, или што је имао да измири своје српско напионално осећање са мађарским удомољубљем“, тек сав тај његов рад на политичком пољу нити је занимљив, вити је убедљив, нити у опште ишта каже. Игњатовић не би ни за пару више вредио од Јоте Грујића, Симе Пајпћа и Стевана Јовића, да је после смрти оставио само те паручене списе, непријатне својом лексиконском ученошћу и адвокатским увијањима, са неким особитим латинско-Француским речником, које је свем том галиматијасу требао да даде облик учености“).

1) Каквих невероватних речи нема у његовом политичком речнику! И Фалација, интердидентан, инволирати, супсумтиван, еманација, апливација, виндиковати, пријоритет, пределесор, таксативан, акцидентилан, перхоресцирати, статнантан, игнорација, контраполаризација, рабулистика, ноншалантан, малконтентан, импедитеран, однозан, мериторан, итд. Једно место гласи овако: „У том фамозном конгресу већ се опажала нека дифеденција од чести клира прам жијератији, а гравитација прам реформама ; но у конкретним предметима у обим пркве положеном, ди“ сиденство већ п једног члана клира прам сијережији овај ауторитет и