Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 1

песму, да буде њихова“. Па тек коло! „То је игра, коју тешко да превазилази туђа каква игра. Имају и других народа красних игара, али тешко која од њих да изражава тако красну идеју, као коло“. Па српска природа, српски лугови и српске дубраве, српски бистри поточићи и српско росно цвеће, српско звездано небо и српске пастирске Фруле, српски бледи месец и српска златоруна, стада! „Србин кад нема флоту као Енглез, силну војску као Француз, много школа као Нијемац, а. оно бар нек му је гусала, пјесама и вјерних љуба какве они немају“. Та надмоћност Срба над осталим народима нема граница, оне иде и до чудеса. „Кад би какав физиолог измијерио крв Србина и једнога, који више једе кеља и спанаћа, нашао би по свој прилици да је српска крв бар у двије трећине тежа и оштрија, и тако би крв нпр. од пет милијуна Срба претежнија била, него од гдјекојих петнаест милијуна“!...

Србин, то „племенито и рјеђе створење“, оплеменио је и мађарску и талијанску аристократију. Он носи у себи „сјеме правдољубивости, чистог човјечанства и културне спле«“. Он је први и непосредни наследник Грка и Трака, „у смјеси с претходним Аварима«! Другом приликом, пишући о Душану'), Игњатовић тврди да су „Срби у своје доба били знатнијп него сада Енглези, Французи и Руси“. Са Ђурђем Бранковићем ниједан владар његова доба, није се дао мерити. Црна Гора победила је Наполеона; Осијан би требао да пева те нове Шпартанце. „Ту се Јовиш одмарао, кад је гиганте по-

1) Душан, српска слава. Бршљон, 1886, бр. 1.