Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 79

триотску приповетку која се зове Крв за род, он је одговорио: ујест, ал те моје приповетке један јунак је Радић, који је код Јегре мученичку смрт за отаџбину претрпео, а други је Бакић, који је такођер за ову отаџбину код Осека главу изгубио, и ова отаџбина је на те њене синове за вечита, времена дична и поносна. То си забележите“'). И одиста, што је карактеристично, Игњатовић је нарочито бирао такве историјске предмете где се Срби боре заједно са Мађарима, п то махом џод мађарском заставом. У Манзору и Џемили, ено Бакића на Мухачком пољу где крв своју пролевају за мађарскога краља Лајоша. У Крви за род, јунак приповетке, Војно Радић, такође се бори на Мухачком пољу, и са Павлом Бакићем најсигурнији је бедем мађарске отаџбине. У Краљевској Снаси, Краљевић Милутин, ради кога лепа Ана Палеологова долази у Србију, заљубио се у »красну Иду“, кћер силног властелина угарског Апора, и док му отац води преговоре са изасланцима цара византијског о женидби, он уздише за лепом Мађарицом, и лови јеленове у шумама око Сент-Андреје и Вишеграда. Жена његова брата Драгутина, Катарина, кћи мађарскога краља Владислава, добар је дух Србија, она је повратила слогу међу завађену браћу и мир у растрзапу земљу. Ђурађ Бранковић није довршен, али да га је свршио, он би са задовољством говорио о Деспотовим везама са Мађарима. Дели-Банић је историја седам браћа Бакића, који су оставили свој лепи завичај шумадијски, Бању под Венчацом, и отишли да бране краља мађарског од Турака, Јо-

1) Недељни Лист, 1879, бр. 8. „Реч у своје доба“.