Jakov Ignjatović : književna studija

А АНЕ чу У

82 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

када је честити кнез на Косову погинуо, образује се „одбор правителства“. Срби су некада држали и Солун и Једрене. На Косову се сукобило 300.000 Турака са 150.000 Срба. Зета се зове „Зента«“; Крушевац је на утоку двеју Морава. Какав је само двор Царице Милице, и којим се језиком на њему говори! Ту се врзмају „дјетонаставници“, „списатељи“, „госпоже“ и „купци“, као у најгорим романима Милована Видаковића и Евстатија Михаиловића. Милева. говори царици Милици: „мамице“, а калуђер Харалампије дворкињи Ружи: „Добар дан, милостива“. Писац нема ни мало високо мишљење о царици Милици; „не знамо, вели, шта би било, да је Султав њу место Милеве запросио“. Трагични дани: Турци пламеном попаљених села оглашују свој долазак, све што је било дорасло до коња и до бојна копља отишло је на Косово, „за крст часни крвцу прољевати, за крст часни и слободу златну“. И у томе страшном часу, када се осећа лет судбине над свима главама, Патријарх, старе војводе, бојни другови Душанови, Царица и њене дворкињс воде овакве разговоре: :

„До красне башће и красног времена“, рече Патријарх.

„Не би ли било добро ође одмах и вјечерати |, кад је тако красно, упадне у реч Милица.

„Не би било с горег, одговори полушаљиво Новак, а млађи би се бар донде могли прохађати по овој красној башчи«“.

Где се ово говори У суморном двору Кнеза Лазара, над киме ће скоро заграктати два врана гаврана, кобне 1389 године, или негде у Бечкереку или Ердевику, за столом дебелих и задовољних сео-