Юbileйnый sbornikъ Russkago arheologičeskago obvsćestva vъ Korolevstvѣ Юgoslavіi : kъ 15-tilѣtiю Obščestva

336

ош официр ни|е изрекаос

Све те речи что ваъа да каже А паша се веб за сабъу фата И оном се на крепко заклиъе; „Небу ]унак ]а предати града До последье капъе крви мо}е. Иди кажи ти твоме витезу

Да га чекам с бритком саблъом мо]ом“. Такав абар стиже Суворову

Баш у време око ибинди]е,

Као су ш ъиме сва господа била Сва господа и сви бенерали. ЕБима }фавъа он пашине речи

И беседу овако простире:

„Ви видите, мо]а драга браво, Како су се Турци приправили Да нас овде они дочека]у, Покажите ви сво]е |учачество [1] С каквим смо се ми досада били. Нама ваъа Измаил узети.

Ако ли га сада не узмемо

Ни]е фа]да что смо ва Дунаву. Свагда бемо ми бити немирни

И невемо Дунавом владати“.

Сва господа у глас покликнуше: „Ми готови за нашу царицу Ударити на хиъаду смерти.

Кажи само, храбри Суворове, Где ком вала на град наступати, А ми Бемо орлове повести

И данас Бе сва земъа видити Что су ]адни Турци дочекали“. Суворов се са свима изъуби, Изъуби се како с брабом сво]ом, Пак показа сваком сво]е место

С ко]ега Бе на град ударити. Зоште зора ни]е забелила,

Загоре се са све четир стране Силна ватра с Дунава и с сува, Чини ти се землъа се провали. Мало време за тим поста]ало Полетише орлови на шанце.

Бог поможе и срева ]уначка Попеше се на високе стене, Растераше отуд турску силу

И побише много ]анвичара, Завладаше свом хазном царевом

а