Jugoslovenski Rotar

Brzojavi su prispeli od klubova:

4) iz Cehcslovatke: od post-guvernera Alois Cervenka, Tulle i Rudolfa Herrmana Rotary Klubova: Brno, Caslav, Cetki Texin, Cetka Trebova, Hradec Kralove, Kovice, Kutna Hora, Ledec, Moravska Ostrava, Novy Bizov, Pisek, Plzen, Olomouc, Susice, Tabor, Usti n-O., Uzhorod, Turét Sv. Martin, Usti n Ls Zamberk, Pardubice.

b) Od rotary kluba Budapest, te zajednički brzojav finskib, norvetkih, svedskih klutova po delegatima Thorwall, Sindinglarsen 7 Bel frage.

c) od domatih klubova i pojedinih rotara: R. C. Sibenik, Subotica, Beograd, Split, Novi Sad, Dubrovnik, Sarajevo, te pretsednika Bogdanovita (od R. C. Novi Sad ) Slajmera 1% Jajca, rotara Pulka iz Selca i rotara Dubskya sa Lopuda.

Time ye svetani deo sastanka xakljuten, a odmah su zapoceli rad odbori, prenia utirdjenom programu, jedino sa promenom, Sto je obol:log brata Ž. Bogdanovića zaStupio brat Cirié, R. C. Novi Sad u odboru za Sluzenje klubu i Sto je u odboru za me-djunarodno sluzenje preuzeo pretsednistvo votar Ranislav Avremovit, a duznost sekretara rotar Stevan Koen, obadvojica Clanovj R. C, Beograd, jer vanije za tu duznost odve-djeni votari Stevan Pavlovié i St.. Pelivanovié, isto Hanovi R. C. Beograd nisu mogli doći na konferenciju.

Od odrzanih vrlo interesantnih predavanje u pojedinim odborima, donosimo ovde samo one, koje smo blagovremeno dobili radi Stam panja.

Rotar Dr. Branko Petrovié nije litno dosao. Stoga je njegov referat o temi .,Selekcija članova prema velativnoj vatnosti pojedinih klasifikacija za sediste kluba’’, proстао sekretar rotar Gréanin.

Referat brata dr. Branka Petroviéa

„Uporedjujući rotarsku organizaciju sa ostalim profesionalnim, kulturnim i socijalnim organizacijama, vidimo da se ona i po svome sastavu i po duhu svoga rada u velikoj meri razlikuje od svih drugih društava i udruženja. Jer dok su u raznim društvima okupljeni članovi, koji pripadaju istom društvenom staležu ili su povezani zajednickim interesnim sferama, dotle u članstvu rotary klubova nalaze mesta pretstavnici sviju privrednih i kulturnih delatnosti bez obzira na njihov društveni položaj, veroispovest, političku pripadnost itd. Jednu dalju razliku nalazimo i u tome, što razna druga društva, u koliko ne pripadaju organizacijama sa isključivo karitativnim ciljem, skoro bez izuzetka vode računa samo o interesu dotičnog staleža koji sačinjava članstvo društva, tražeći uvek izvesna prava bilo za samu organizaciju bilo pak za njene članove, dok Rotary klubovi poznaju samo dužnosti, imajući u vidu jedini i isključivi cilj: unapredjenje interesa сеџте. Га bi se taj cilj mogao u praktičnom životu sprovoditi potrebno je da se i sam sastav članstva rotary klubova vrši po izvesnim principima, koji stoje u skladu sa postavljenim zadatkom rotarske ideologije. Za uspešan rad jednog rotary kluba odabiranje njeuovih članova prestavlja stoga jedan od najbitnijih elemenata. Svaki Rotary klub mora nastojati da u svome članstvu sakupi najistaknutije prestavnike pojedinih privrednih i kulturnih delatnosti da bi na taj način mogao uvek imati vernu sliku privrednog, kulturnog i socijalnog života svoje okoline. Kako je već i iz samih tehničkih razloga, naročito u manjim mestima, nemoguće postići da sve profesije i sve društvene formacije budu zastupljene u Klubu, to se za sastav i popunjavanje članstva u prvom redu imaju uzeti one klasifikacije, koje igraju dominantnu ulogu kako u privrednom tako ı u kulturnom životu dotičnog mesta. Prema tome jasno je, da pri odabiranju članstva za Rotary klub na prvom mestu dolazi u obzir klasifikacija a tek

О ЛЕНЕ ЕРЕ НЕ ПЕН 25 1