JUS standardizacija
BROJ 1 — AVGUST 1950
11
đusobna razlika po vrednostima iznosi 60%, u redu R1O postoji }1 brojeva međusobno odvojenih za 95%, kod R920 postoji 21 broj, čije su vrednosti stepenovane za 12", a kod R40 se u nizu od 10100 četrdesetijedan broj međusobno odvaja svega za GG". Naknadno je uzet još izuzetni red R80, u kojem postoji 81 broj koji su međusobno odvojeni za približno 3". Žž
Množenje niza brojeva od 10—100 sa faktori-
O ALO a ZO aio e ma 10, \10, VIO: _\ 10 daje teoretske vrednosti. Pošto te vrednosti u praksi ne bi mogle da se primenuju standardom se određuju njihove zaokružene vrednosti. Otstupanje ovih praktičnih vrednosti od teoretskih je najviše 1,3".
Zbog orijentacije donosimo izvadak iz tablice:
R5 RO0 R20 R"0 | 10 10 10 10 10,6 | ZU 112 11.8 1255 12,5 12,5 13,2 14 14 15 ||[5 6 16 16 17 18 8 19 20 20 20 21,2 22, 22,4 23,6 25 25 25 25 26,5 98 28 : 30 31,5 31,5 31,5 83,5 85,5 35,5 37,5 n (0) \ 40 40 40. 42,5 45 45 Ba, 47,5 50 50 50 53 56 56 60 63 63 63 63 67 71 7 | 75 80 80 80 85 90 90 - 95 100. 10): 0) 100
Gde se primenjuju standardni brojevi
Ako bi se posmatralo samo sa stanovišta ra” cionalizacije proizvodnje ·kod jednog, prvobitnog proizvođača, onda bi uvek bilo najprikladnije ako bi se odabirali nizovi sa što grubljim stepenovanjem (R5, R10,...)..U takovim slučajevima troško-= vi za projektovanje i konstruisanje, troškovi za alat, uskladištenje, organizaciju proizvodnje itd. bili bi najmanji. Ukratko, fakova proizvodnja imala bi najviše onih prednosti koje donosi proizvodnja u velikim serijama. Uzmimo za primer samo potrošnju alata, koji kod serijske proizvod” nje iznosi veliki deo troškova. Ako je potrebno da se u određenom proizvodu vrše bušenja u granicama 10—95 mm, onda kod niza R5 treba samo; 5
burgija, kod niza RIO treba 10 burgija, a ako se
odabere niz R20 ili R40 onda treba 20 odnosno 40 burgija. '
Prednosti, koje pruža grublje stepenovanje, ograničene su raznim faktorima. Potrošač traži što širi asortiman, a proizvođač koji u svrhu reprodukcije, upotrebljava standardizovani materijal, čiji bi asortiman bio određen grubljim stepenovanjiem, morao bi da troši više materijala nego što bi to bilo potrebno. Pretpostavimo da je na pr. predmet u prethodnom primeru bušen tako da je izabran niz R5. Konstruktor je izračunao da bi za učvišćenje bio potreban zavrtanj od 30 mm pro mera. Pošto u nizu R5 taj broj nepostoji, on će morati da odabere, kao najbliži promer, 40 mm, tj. moraće da upotrebi više materijala nego što bi to konstruktoru bilo potrebno.
Iz svega toga je očito da konstruktor treba da uzme u obzir sve tehničke i ekonomske momente, pa će tek onda moći da se odluči koji niz ili koju kombinaciju nizova da uzme u obzir:
Normalni brojevi se primenjuju kod serije tipova, ali i kod pojedinačnih elemenata. jer će tek onda moći i sklopovi, tj. nazivne vrednosti i OSObine tipova da budu prilagođene standardnim brojevima.
Za postavljanje iscrpnog asortimana su stamdardni brojevi weoma važni. Pojedine vrednosti nisu izabrane bilo kak6, nego se međusobno:· razlikuju po jednom određenom pravilu, za koje je praksa pokazala da je u tehnici za tu svrhu naj” prikladnije — po pravilu geometriskih redova.
Standardni brojevi su naročito važni u serijskoj i masovnoj proizvodnji kod zamenljivosti delova. Tu njihova važnost često prelazi obime proizvodnje u jednoj zemlji i dobiva međunarodni značaj. Setimo se na primer kugličnih ležajeva, koji izra“ đeni u bilo kojoj zemlji, mogu da se ugrade, bez prepravke u svaku mašinu izrađenu u nekoj drugoj zemli gde se pri konstruisanju takođe prime" njuju standardni brojevi,
Lj.
r_— e: ce, | o OVO 7. SSR,
eee 048 MAPHIBUR"*)\ OBU. O e PA
WO 7