JUS standardizacija
BROJ 3—4 OKTOBAR—NOVEMBAR 1950
79
veliko. gradilište hidrogradnje gde je pri izgradnji radničkog maselja bilo podignuto nekoliko lepih prizemnih zgrada od lufa (sige) pronađenog brdima na udaljenosti od.oko 2 kilometra. Međutim, veći deo radničkog naselja građen je od opeke i uz to vrlo trošne. Uzrok je bio taj, što je opeka prema cenovniku imala svoju Đdređenu cenu bez obzira na to što se dovozila željeznicomi sa udaljenosti preko 120 km, dok je cema sige, kalkulisana prema stvarnim troškovima iz tek otvorenog majdana sa iransportom po još neizgrađenom provizornom putu, ispala veća od cene
opeke. Da je nalazište sige bilo prethodno. istra-
ženo i da je njegov kapacitet bio uzet propisno u račun, bez summje upotreba sige iu ovom konkretnom slučaju pokazala bi se kao rentabima, a tiz to bi još i željeznički transport bio rasterećem, što je samo po sebi veliki dobitak sa privrednog gledišta.
Da se dođe do pregleda najznačajnijih mnalazišta kamena, šljunka i peska, trebalo bi zahtevali od pojedinih republika da sastave spiskove takvih malazišta na svojoj teritoriji, kako bi Savet za građevinarstvo mogao sve te podatke 1jediniti, dopuniti i razvrstati prema stepeni Važnosli. Raznovrsne uzorke prirodnog građevinskog materijala od kamena, kojim je zemlja tako bogata, trebalo bi skupiti u jednom paviljonu muzeju prirodnih građevinsih materijala. U tom bi muzeju posetiocu trebalo pružiti mogućnost da dođe do svih potrebnih podataka u pogledu kvaliteta materijala, cene u samom muajdanu i fransportnim mogućnostima.
Za kamen su potrebni podaci o njegovom geološkom poreklu, mineraloškom sastavu, hemijskim i fizičkim osobinama kao što su: specilička težina, čvrstoća ma pritisak, porozmost, tvrdoća, koeficijenat abanja i stepen cementacije za krečnjake prema klasilikaciji profesora Bourcarl-a.
Ža presek je potrebno prikupiti sledeće podatke: 1) granulometrijski sastav i to za zrna: a) Veća od 2 mm; b) od 2—0,2 mm; ce) od 0,2—0,074 mm: d) manja od 0,074 mm, ;
2) modul finoće,
3) specilični površini,
4) računski koeficijenat propustljivosti (cm),
5) računsku visinu kapilarnog penjanja (cm),
6) sadržaj prašinastih delova (manjih od 16 u) u 72 od težine, .
7) sadržaj humoznih materija u % od težine;
8) sadržaj kreča u % od težine,
9) sadržaj liskuna u % od težine.
Belgijski Geotehnički institut je izradio jednu takvu registraciju G2 vrste peska koji su 1 upolrebi u Belgiji. Ovim se znatno olakšao 1 korigovao posao komisije za reviziju odgovarajućih standarda. Tako, naprimer, bilo je utvrđeno prilikom izrade kataštra peska, da, dok rajmski pesak, koji se uvozi, ima modđuh finoće 2 i više,
dotle u Belgiji ima mnogo peska sa modđulom većim od 1, no vrlo malo je njih sa modulom većim od 1,75. Propisi su bili korigovani u tom smislu da je za pesak koji se upotrebljava pri izradi kaldrme bio propisan modul između | i 1.75 mesto 2, kako bi se izbegao. uvoz peska iz inostranstva bez oselne štete po kvalitet posla. S druge strane pokazalo se da nije belgijski pesak izložen opasnosti od smrzavanja, pošio u Većimi Om nema više od 1% prašinastih delova sa dimenzijama zrna manjim od 20 mikrona, a prema proc lesoru Casagrande-u tek kad tih delova ima više od 3% nastupa opasnost od smrzavanja. U registar je bio uveden takođe pesak od granulirane šljake. Na osnovu njegovih karakteristika moglo se zaključiti da će taj pesak odgovarati uslovima za radove ma kaldrmisanju. Uz to je učinjena konstatacija da se pesak od gramulisane šljake, posle nekoliko godina, pretvara u pravi beton iz kog se kocka docnije ne može olako izvaditi, tako da je potrebna upotreba pneumaftičkih čekića.
Stalna izložba prirodnog građevifskog materijala pružiće projektantu građevinskih objekata pouzdanu podlogu za izbor odgovarajuće vrste materijala, a uz mimimalne podvozne Troškove, što je jedan od primarnih uslova za racionalno projektovanje.
U kartoteku koja će pratiti svaki uzorak ma?terijala izložen u muzeju, treba da se upisuju sve nezgode koje je taj materijal ponekad prouzrokovao pod izvesnim okolnostima, ili naročiti uspesi koji su sa njim postignuti. i
Tako, naprimer, za pesak iz reke Lugomira treba da stoji da je on štelne uticao na otpornost betona od aluminoznog »Lalarž« cementa. Suproitno lome, za bel krečni kamem iz glavice Maljat kod Spuža treba da se navede da ovaj kamen, pored toga što je upotrebljen od strane Rimljana za izradu monumentalnih zerada u Dui'klji, (Dioclea) ispoljio je svoj izvanredni kvalitet u novije doba. Posetioci zanatske izložbe u Podgorici u 1922 g. mogli su videti verige koje je zidar Stanko Čagorović isklesao. iz jednog komađa ovog kamena.
U građevinarskom muzeju trebalo bi da se nađu mermeri iz Makedonije i Metohije ili iz 'Aranđelovca, pored čuvenog bračkog i korčulanskog belog kamena, koji je našao primenu kod izrade monumentalnih zgrada čak preko okeana, · u Americi. Pored granita iz Slovenije, da se nađe gabro iz Jablanice ili iz Priboja. Pored moravca i kolubarca i peska iz Save i Dunava trebalo bi da se nađe pesak iz Rgotine, Tuzle, Skoplja ili Iz reke Morače i t. d.
Sistematska studija kamenih materijala znalno će doprineti njihovoj racionalnoj upotrebi, smanjiće troškove izgradnje građevinskih objekata i skratiće vneme potrebno za njihovo dovršenje .