JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA
Poduslaui za. lahdaedizaciju khameik walejas u
DK 689.64 : 691.9
Ing. 1. Karpinski
PRELIMINARY CONDITIONS FOR STANDARDI-
ZATION OF STONE MATERIALS IN. CIVIL ENGI- _
NEERING. — Problems in- mass-use of stone in civil engineering. Umportance of registration of best known finds of stone quarrjes, gravel and sand, as preliminary condition for standardization of stone materials. Data that register should contain. Advantapes ol such repgistration in planninmg, application and framsport.
OONDITIONS PRELIMINATRES POUR LA NORMALISATION DU MATERIEL DE PIERRE DANS LE GENIE CIVIL. —, Probičšme de Pemploi em masse du material en pierre. dans le Gćnie civil. Importance de la rćdaction du rćgistre des plus connmes carričres de pierre, du gravier et du sable, comme condition prćalab!e pour la normalisation du matćriel en pierre. — Donnćes a laire emlrer dams le rćgistre. — Avamtage qu'offre une ele registration 2 lPćlaboration des projeis, š2 Papplication et au iransport.
Kamen je od pamtiveka osnovni materijal u građevinarstvu. Gde ga nije bilo, zamemjivala ga opeka — veštački kamen od pečene gline, a docnije došao je betom — veštački kamen obrazovan od kamenog agregata i cementa.
Racionalna potreba kamenih materijala ima veliki značaj za narodnt privgedu, kako se to na|bolje vidi na primeru autoputa Beograd—Zagreb, koji je ove godine dovršen. Iz dnevne štampe moglo se saznati da je za utovar materijala za autoput bilo polnebno da željeznička uprava odvaja dnevno 10000 vagona, tj. skoro trećimu raspoloživog: voznog parka.
Pri rukovanju sa tako velikom količinom ka-
menog materijala bitno je dobro poznavanje njegovih karakternih osobina, kako bi pravi materijal došao ma pravo mesto. Zbog toga se sasvim prirodno javlja zahtev za sastavljanjem katastra, odmosno registra, ı prvom redu majpoznatijih nalazišta kamena, šljunka j* peska u zemlji. Takav postupak trebalo bi da prethodi standardizaciji kamenih materijala. Ovo iz razloga, što pri neizbežnom, 1 takvim slučajevima, korišćenju
tuđim iskustvom, meće se moći uvesti odgovara-
juća korekcija bazirana na stvarne prilike koje bi ostale nepoznate. Na jednom primeri iz skore · prošlosti, koji je naročito karakterističan, vredno je prikazati koliko. je, ponekad, štetno kruto prenošenje stranih propisa bez prethodnog proučavanja slova domaće produkcije. Reč je doduše o čeliku, a ne o kamenu, no to ne menja mnogo. suštini. ;
Pred rat se postavilo pitanje primene građevinskog čelika visoke otpornosti pri građenju no-
MAJIMUME VCJIOBMPI HA CTAHJLAPTMSATIMIO
· KAMEHHĐPIX IMATTEPPIMAJIOB BB CIPOPMTEJIĐCTBE. |— Iipo0meMbI mOHBJIHHIOHIHeCH OIDH: MaCCOBOM yIiOTDeOneHHM | KaMPHHBIX MaTeDHaJOB B CrTDOHTeJPCTBĆ., IBayKHOCCTb “cocTaBJeHHST adaBmmHaro ykasaTejin H3pBecTHeHIIMX MeCTOHaXOD)KJUeHHH KaMHd, IHieOHSd M meciKa, SJIBUUIKONIHHCH VCHOBHEM Ha CTaHJapTHS3aık). KaMEeHHBIX. MaTEDHaJOB. ICBeJeHHSH H3 KOTOJBIX JLOJDKEH ObITb 'cocraBureH aJTODaBHTHBIH ~ yiKa3aTeb. lTlpeHMyIie-
cCTBa, TaKOFO. Dojla DerHcrpalmtm TIDH TiDO5KTHDOBKE,
TIDTMeEHEHHH WM. TiDAHCIIODTE.
VORBEDINGUNGEN FOR DIE NORMUNG DES STEINBAUMATERIALS. — Probleme bei der Massenanwendung des Stembaumaterials. Bedeutung der Zusammenstellung: eines Registers ser bestbekanmten Lagperstitten von Steinmaterial, Kiesel und Sand ir die Normmg des Stembaumaterials. Die nobwendigen Registerangaben. Vorziige des Registers fir die Pro- jektjerung, Anwendung und Tramsport.
\
vog Železničkog mosta preko Save tt Zagrebu. Za laj je most bio predviđen projektom čelik ČOo2, t.j. čelik koji ima čvrstoću od 52 kg/mm? mesto čvrstoće od 37 koe/mm? koju ima običan građevinski čelik. Kao uslovi za izradu čelika Č52, bil! su određeni omi uslovi koji su za tu vrsiu čelika određeni DIN mormama (nemačkim). Željezara ii Jesenicama, koja je preuzela isporuku tog če-
· lika, vrlo je brzo osvojila proizvodnju čelika Vi-
soke olpornosli, čvrstoće za oko 6% manje od propisane ı nemačkim normama. Mesto prerade projekta prema raspoloživom čeliku, željeznička uprava je zahtevala bezuslovno izradu čelika prema uslovima za St59. Da se to posligne, željezara je bila. primorana da izgubi godinu dana ma dopunskim probama i istraživanjima, no. i pored toga, radi smanjenja velikog postotka čelika koji nije odgovarao 1iislovima, ona je tražila odobrenje da može da isporuči za drumski most u Zagrebit, kao čelik Č48, sav čelik koji neće bili primljem kao čelik Č59 za željeznički most. Tako. je krutim pridržavanjem memačkog standarda bila onemopućena dalja primena u zemlji domaćeg čelika „visoke otpornosti koji se mogao ekonomično. proizvoditi i jugoslovenskim islovima.
Sve veći zahtevi za štednjom termičke enerpije daju potstreka građevinarstvu za većim isko-
Tišćavarijem kamena u vidu gotovih montažnih
blokova, što sa svoje strane izaziva potrebu za jačom mehanizacijom kako u majdanima kamena, tako i na gradilištimia. Naročiti značaj u tom pogledu treba da imaju malazišta mekanih stema i Tufa (sige). U tom pravcu trebalo bi uputiti istraživanja. Kao primer može da posluži jedno