JUS standardizacija
76
S STANDARDIZACIJA ·
DK 669.13/14(100) :001.4
(Osmačananie šeliha u tazhim zotljata
JBG
Kod rešavanja problema označavanja malerijala imeba imati u vidu dva osnovna zahteva: težnja, da se, s jedme sirane da što više osobina materijala, a s druge strane da oznaka materijala može da se lako upotrebi u praksi. Pored toga značajno je, da je broj mesta pojedinih znakova u oznaci ograničen na što je moguće mamji broj. Internacionalno označavanje materijala uopšte, za sada, još ne postoji; međutim prema obaveštenjima iz više država može se zaključiti da postoji težnja da se ono za različite materijale, koji se primenjuju u tehnici, sistematski sredi. Očevidno je polrebno. jednoobrazno označavanje metala među njima gvožđa i čelika, kao najvažnijih materijala, našeg doba.
U ovome članku daćemo pregled kako se označavanje vrši u pojedmim zemljama.
Uticajni faktori :
Prvo treba nabrojati one ulicajne faktore, koji su za neki melalni materijal, a naročito za čelik, od značaja i koji se pri narudžbini moraju manje više nabrojati. Ti faktori su: | ;
1)! sirovine,
2) tehnološki postupak,
3) osobenosti tehnološkog postupka, koje imaju za
_ posledicu posebne osobine,
4) hemijski sastav,
5) neki eventualni postupak pri toplom ili hladnom stanju (na pr. neki term'čki postupak ili hladna oblikovamja), E:
6) osobine ma koje vrste, koje su postignute postupcima označenim u tač. Đ,
7) veličina zrna.
1) Sfrovine Razmatrajući publikacije, raznih zemalja može se ustanoviti da ni jedna me spominje sirovine. Znači, da nema potrebe ni pominjati ih, što bi uostalom Rkomplikovalo označavanje.
2) Tehnološki postupak
Poznavanje ili određivanje tehnološkog postupka u ne-
kim slučajevima je neophodna, kada je u pitanju: besemerov. čelik, elektročelik, simens-martinov čelik, pudlovani čelik, vareni, tomasov, tigel čelik ili osveženi čelik (umireni tomasov čelik).
Uz ove glavne vrsbke može se razlikovali još i bazični
i kiseli poslupak, da li su čelici topljeni u električnoj
lučnoj ili indukcionoj peći i t. d.
3) Osobenosti tehnološkog postupka, koji daju specijalne osobine Takve osobenosti povlače za "sobom, ma primer SVOJstva da čelik postaje otporan na wtarenje, olporanm na lužine, zavarljiv topljenjem i t. d. 4) Hemijski sastav Od osnovnog je značaja hemijski sastav gotovog čelika. Hemijski elementi koje čelik sadrži određuju na prvom meslu mjegove karakleristične osobine. Na pr. granicu razvlačenja, čvrstoću na kidanje, osobine otpornosti pri niskim lemperaturama, magnetske osobine i t. d 5) Obrada u toplom ili hladnom stanju Ovde spadaju različite vrste termičkih postupaka, koji su se u oblasli dobijanja čelika za poslednjih 100 godina toliko razvili i postigli zapanjujuće rezultate: Popuštanje, postupak za najbolju obradivost skidanjem cementiranje, kaljenje, normaliziranje, nitri-
ranje, odgrevanje za olpuštanje mapona, poboljšanje, meko žarenje. Ovde spada i hladno obiikovanje u obliku hladnog valjanja, hladnog vučenja i t. d. 'Kod kaljenja treba razlikovati obično kaljenje ma
pr. dleta i površinsko kaljenje ma pr. rukavca au- ·
tomobilske radilice ili zubaca zupčanika.
6) Osobine postignute raznim postupcima Ovi podaci istina ne određuju osobine čelika, t. j. oni ih ne prouzrokuju već obaveštavaju čšia je postlignuto ili šta treba postići kod fimalnog produkta procesima koji su prethodili.
7) Veličina zrna Veličina zrna sve više postaje interesanina, naročito na polju alatnih čelika. Za ovo postoje već oznake.
Šta postoji i šta se namerava u drugim zemljama i Odgovor na ovo. pitanje dat je u sledećim pregledima Ta osmovi 7 tačaka, pri čemu su navedene samo one zemilje, kod kojih nešto postoji ii je u pripremi. 1) Sirovine | Ni jedna država. u označavanju nema podataka o sirovinama, i izgleda da se nigde ne namerava uvođenje istih. 2) Tehnološki postupak U Nemačkoj je novim DIN 17006 predviđeno sistematsko obeležavanje: B = besemerov čelik E = elektročelik, uopšte J — elektročelik iz indukcione peći LE = elektročelik iz lučne peći M = simens-martinov čelik PP = pudlovani čelik SS = vareni, čelik (iz starog: gvožđa topljeni čelik paketiramn) T = tomasov čelik TI = tigel čelik W = osveženi čelik za zamenu SM čelika. Za razliku bazičnog i MKiselog čelika dodaju se uz gornje oznake prema potrebi slova B = bazični, odnosno Y = kisel. B i Y ı tom značenju nikad ne stoje _ sami za sebe. :. O Copujelyeaa cL Za oznaku uzimaju se samo velika slova, jer telecral i teleprinter ne razlikuju velika i mala slova. U Francuskoj i Italiji postoji namera da se uvede nešto u Ovom wsmislu. : U Rumuniji se izgleda namerava uvodenje sledećih oznaka: | M = marlinoyv čelik B = besemerov čelik T = Tomasov čelik.
Ova slova stavljaju se ispred glavne oznake.
U SAD upotrebljava Američki institut za gvožđe i čelik (AISI) — American Iron and Steel Institute -— ispred oznake slova T, C, ili E, kada se radi o besemerovom, martlinovom ili elektročeliku.
U ostalim zemljama se u slučaju potrebe kod porudžbina i ponuda daju podaci o postupku običnim tekstom. Ovo poslednje važi i.za Nemačku, gde se tehnološki postupak oznakom obeleži ako je iz ma kog razloga to potrebno. . IMarv ]
| L \ ; i