JUS standardizacija

99. - STANDARDIZACIJA – ISA komitet 17 izradio je sledeću preporuku: Slovo. Pp 2 s % Najveći sadržaj GiOVO Pp 7 S % P+SŽ% max max POZI S 07 ; max max max _ : B 0,090 0,065 0,14 281 0,09 0,065 | 20119 D 0,080 ~ 0,060 0,19 d 0,08 0,06 Ž · 0,12 E 0,060 „ 0,060 0,10 f 0,06 0,06 (0,11 K 0,050 0,050 0,09 kk 0,05 0,05 0,09 M 0,040 0,040 OJO m 0,04 0,04 0,07 JR: M - NR JRC O 0,03 0.03 0.05 U Belgiji tablica ima 5 redova upotpunjena šes{imi

e II–I– —R–—I–III––=—msmeC:I ——>O—=——Z=Z>ZI.U–—-- ===c:=x–=c<GmGu_ATAKRGCGORRa'mm=

U Nemačkoj se ograničava na fo, šlo se slavlja slovo g ili k ispred marke, što znači da dotični čelik ima manji odnosno, veći P i/ili S sadržaji no što je uobičajeno.

Primer: KC 99 = čelik sa 0,32% C i manjim sadržajem: Pi S.

U Francuskoj je po njihovim normama u upotrebi samo, malo. slovo a, bj. . . ., koji imaju sadržaj: P i S koji je u opadanju. :

Organizacija Chambre Syndicale des Productemrs daciers lims et speciaux, u Parizu daje sledeću tabelu:

P %

Oznaka S % PE S % max max max C 0,06 0,05 0,100 d 0;05 0,05 _ 0,09 e 004 0,04 i 0,07 f 0,04 0,035. 0,065 h 0,03 0,025 0.055

N

redom p, dok Finska upotrebljava tabelu ISA 17.

U Italiji obeležavaju, nelepirane kvalitetne čelike dodavanjem maloga q iza slova A (A — čelik).

- Time su obuhvaćeni i oni čelici, koji imaju manji P inli S sadržaj no što je uobičajeno. :

U Sovjetskom Savezu predviđeno je samo za Hipljenične čelike razlikovanje za razne slupnjeve čisloće i tome slično. Na taj način, što se druga cifra njihovog četvorocifrenog brojčamog sistema (ali samo za ugljenične čelike) tumači na sledeći način:

'Druga- cifra Značenje na ugljenične čelike

1 za normalne a&lupnjeve čistoće, Lj. P i S sadržaj ne preko 0,05% ~

sa većim P i S sadržajem

sa većim Mn sadržajem

čelici za automate sa, velikim S sadržajem

slobodno :

specijalne vrste čelika.

=—=ZČ_—ı - - – – – đ— GG qRmoqmqq__—

O Oi Ma O5 NO | jo]

U SAD je kod AISI propsano, da se manji sadržaj P i S lime označi što se pred oznaku stavlja E — elektro čelik.

_ Objavljujemo ovaj prevod kao prilog predlogu jugoslovemskog slandarda:, Označaivanjel čelika, na sir, 88. Članak” treba da posluži za određivanje što pravilnijep kriterija prije izrade definilivnog jugoslovenskog standarda.

Prema DIN-Mitfeiluncen br. 8/1950 (članak: Stahlbezeihnungen in Verschiedenem Lžšndern, od Dr. Ing. Eranz P. Fischer, Essen.)

Peijet Jugaalauije & IHodunatantu olebt GL0N

Sekretarijat Međunarodne Elektrotehničke ko· misije izveslio. je svojim pismom od 1 novembra

0. 8. Savezmui komisijn za standardizaciju da je .

nmjema formalna molba za prijem u članstvo. tsvoJena. Na taj načim je i naša država zastupljena u ovoj međunarodnoj organizaciji.

Prilikom zasedanja Međunarodne elektrotehničke komisije jula 1950 u Parizu trebalo je da bude rešeno i pitanje našeg članstva u IEC. Medutim, prema statutima TEC bilo je potrebno da se za prijem movog člana izjasni čeliri petine članova IEC. Do zasedanja izjasnilo se za prijem naše države u članstvo IEC svega 14 država, dok je broj država-članica IEC iznosio tada 23. Alkceiomi komitet je tada. domeo. odluku, da se sačeka reZultat glasanja, do. 21 oktobra, 1950 godine, prepo-

Tučivši nacionalnim Kkomitetima država-članica da glasaju za naš prijem.

Sada, po isteku toga roka, Savezna komisija za standardizaciju je primljena u ovu značajni međunarodni stručnu organizaciju, čiji je zadatak da razvija svoju delatnost na polju međunarodne standardizacije ı oblasti elektrotehnike.

Pored Jugoslavije i Izraela, koji su primljemi u članstvo IEC krajem ove godine, članovi IEC sti naciomalne organizacije za standardizaciju sledećih država: Argemtine, Austrije, Australije, Belgije, Čehoslovačke, Danske, Egipta, Hinske, Franuske, Holandije, Indije, Južmo-ATričke Unije, Mađarske, Norveške, Poljske, Portugalije, Sjedinjemih Američkih Država, SSSR, Švajcarske, Švedske i Velike Britanije.