JUS standardizacija

BROJ 3— OKTOBAR—NOVEMBAR 1950

109

DK 389.64 : 675.06 —— 685.31

Obrazloženje uz predlog Saveznog propisa Rwalifoefa za siropu odu i za Savezne propise Ppalifefa za učinjenu fožu i Rožmnu ODHOI, foji se stavljaju na fonačnu disPausıju

U ovom broju se prvi put daje na diskusiju predlog saveznog propisa kvaliteta za sirovu kožu domaćeg porekla. Istovremeno se daju na zaključnu diskusiju savezni propisi kvaliteta za učinjenu kožu ij kožnu obuću.

Preisednik SPK svojim rešenjem br. 4254 (»Službeni -

list FNRJ br. 20 od 18.11.1950) doneo je odluku o obaveznom stupanju na snagu propisa za učinjenu kožu i kožnu obuću. Propisi su izdati u privremenom izdanju (umnoženi, a ne štampani) i podeljeni glavnim proizvodačima u zemlji. Industrija kože i obuće ispitala je te propise u praksi i ustanovila svoje mogućnosti u posledu kvaliteta, a u odnosu na svoje kapacitete po količini. Na femelju analize ovih rezultata Savet za preradivačku industrije Vlade FNRJ u zajednici sa Savetom za promet robom Vlade FNRJ, i uz saradnju svih republičkih saveta prerađivača i potrošača, ustanovio je normativ kval:feta za svaku republičku industriju obuće. Pomoću tih normativa za kvalitet dat je zajednički predlog za određivanje cena po klasama predviđenim ovim propisima. Ozvaničenje novih cena za kožnu obuću po klasama neposredno pretstoji. U predlogu plana proizvodnje obuće za 1951 godinu već je vođeno računa o fome da se sadašnji normativ kvaliteta za iduću godinu poveća za 13%, tako da će potrošači obuće biti snabdeveni obućom koja je u pogledu udobnosti, trajnosti i izgleda za 13% bolja od dosadašnje. Propisi kvaliteta, koji u našoj zemlji prefstavljaju zakone, biće garancija da se na fržištu više neće nekažnjeno pojavljivati proIzvodi koji bi prema propisima spadali u škart, a potrošači će biti obezbeđeni da kupuju robu onog kvaliteta koju if dozvoljavaju njihove platne mogućnosti.

Propisi za sirovu kožu, koji se sada prvi puta objavljujlu na d'skusiju, pretstavljaće važan faktor kako kod otkupa tako i kod prerade. a s tim u vezi i kod proizvodnje finalnih produkata. Zato će za donošenje propisa. koji freba da dogovaraju svima ovim uslov:ma, biti od velikogz značaja sve primedbe koje će stići od proizvodača, otfkupne mreže | industrije kože.

Prop:se za učinjeni kožu i obuću Izradila je grupa stručnjaka i pre donošenja rešenja o njihovom.,stupanju na snagu, oni su prodiskutovani sa prefstavnicima republičkih industrija kože i obuće i Jugoslovenske armije. Nakon donošenja rešenja oni su iskušani i u praksi, kod industrije kože i industrije obuće. Kao rezultat zapažanja, u foku fe praktične primene sfigao je niz primedaba i predloga za dopunu. U predloge, koji se u ovom broju »Sfandard zacije« objavljuju na konačnu diskusiju. unesene su sve one primedbe i dopune za koje je Centar za standardizaciju u Savetu za preradivačku industriju smatrao.da freba da budu unesene. Zbog izuzetno velike važnosti ovih artikala široke potrošnje Centar je smatrao da se ovi propisi pre njihovog definifivnog štampanja još jednom izlože širokoj diskusiji. U prethodnim diskusijama je prodajna mreža učesfvovala neznatn'm udelom. pa se za to naročito još s te strane očekuju sugestije i dopune.

Primedbe i dopune na sve ove propise za sirovu kožu domaćeg porekla, za učinjenu kožu i obuću freba dostaVvifi najkasnije u roku od 30 dana, po datumu izlaska ovoga Proja (rlaftum označen na dnu poslednje sfranice feksta »Standardizacija«) na Savet za preradivačku industriju Vlade FNRJ, Centar za standardiza-iju, Beograd. U koliko u fome roku ne stignu nikakove primedbe propisi će biti objavljeni s istim tekstom koji je ofštampan u ovom broju,

E 'DK_ 675.021 Predlog saveznog propisa kvaliteta br. I. 3-4/26

SIROVA KOŽA DOMAĆEG POREKLA OPŠTE ODREDBE, KALIRANJE, KONZERVIRANJE

1 OPŠTE ODREDBE 11 Pojam

Kožarske sirovine domaćeg porekla jesu sirove kože proizvedene od klane ili uginule stoke na području 7 BINJRIJI:

12 Opseg

Po ovim propisima određuje se način konzerviranja sirovih koža domaćeg porekla, koje se dele u: krupne, svinjske, sitne i pseće kože.

121 Po stepenu i načinu konzerviranja sirova koža može biti u svežem, soljenom, suvom i suvoslanom stanju.

121.1 Pođ svežom kožom podrazumeva se sirova koža u onom slanju, u kome se nalazi odmah posle skidanja sa lela zaklane životinje bez ikakvog konzerviranja.

191.2 Pod soljenom kožom podrazumeva se sirova koža koja je bila, Hi 48 časova ODE potopljena u zasićenom rastvoru kožarske soli, ili je 14 dana bila u rasprostrtom stanju, posoljena odgovarajućom. 'kotičinom kožarske soli.

121.3 Pod suvom kožom podrazumeva se sirova koža koja je na vazduhu poipuno osušena, tako da su joj rep i uši potpuno otvrdnuli.

121.4 Pod suvoslanom kožom podrazumeva se soljena koža sušena na vazduhu sa tvrdim repom i ušima.

13 Težinske mere

131 Klanična ili ulazna mera sirove kože znači onu težinu koju sveža koža ima posle skidanja sa tela živolinje u ohlađenom stanju, tj. posle, gubitka telesne toplote.

131.1 Pod težinom soljene kože ili težinom kože oltrešene od soli podrazumeva se ona ležina koju je soljena koža, prožeta zasićenim sonim rastvorom, imala posle ceđenja od 24 časa ili ona težina koju je soljena koža, soljena suvom solju, imala posle islresanja od preoslale soli, lupanjem o bure.

131.29 Pod težinom suve ili suvoslane kože podrazumeva se ona težina sirove kože koju ista ima sa suvim i tvrdim repom i ušima.

151. 3 Težinske mere sirove kože odnose se na sirove kože · koje su očišćene od blata, isrvi, ocedene od vode i sa kojih su skinuti rogovi.

i4 Krupne kože

141 Kao krupna sirova koža smalraju se kože: goveda, teladi, konja, bivola, magarca, mula i mazgi.

141.] Proizvođač sirove kože. prodavaće otlkupljivaču go-

vede kože bez rogova, bez čeone kosli, sa repom

i čitavom repnom dlakom, ali bez repne kosti, bez

malih papaka, gpubica, vimena, kese, loja, ostataka

mesa i žijezda. Otkupljivač će prilikom isporuke koža

olseći repove do mesta odakle počinje repna dlaka.

· Težinske mere navedene u flačcib 13, odnose se ma”

ovako. pripremljene sirove govede kože, Proizvodač