JUS standardizacija
110
STANDARDIZACIJA
STI. II TT TI TI. II III
sirove kože predaće otkupljivaču rogove istovremeno sa kožom. Ako proizvođač predaje kupcu suve kože sa rogovima, neće se rogovi skidati, nego će se ulazna ležina smanjiti sa težinom rogova, a obračun će se sastaviti na temelju ovako smanjene ulazne težine.
141.2 Konjske kože primaju se od proizvođača sa grivom
16 161
162
i repom, a prodaju industriji bez grive i repa, s tim, da otkupljivač plaća proizvođaču sirove kože cemu grive i repne dlake. Ulazna težina se određuje posle skidanja grive i repa na isti način kao kod goveđih koža. |
Svinjska koža >
Pre konzerviranja svinjskih koža mora se sa istih olstraniti suvišna slanina. Kod koža nerastova, ukoliko je na koži ostao štit, odbije se odgovarajući procenat na težini.
Sitna koža Pod sitnom kožom njadi, koza i jaradi.
Po prethodnoj obradi razlikujemo dve kategorije sitne kože: svučene i otvorene kože. |
podrazumeva se kože: ovaca, jag-
162.1 Svučene, tj. skinute sa ela životinje u obliku vreće
počev od zadnjih nogu pa preko glave i to:
a) sa glavom (bez čeone kosti i rogova), sa kratkim prednjim i zadnjim nogama, sa repom (bez repne kosti), bez ostataka mesa i loja, sa suvom i čistom dlakom, vunom i mesinom.
b) bez glave ((olsečene neposredno iza ušiju), sa kratkim prednjim i zadnjim nocama, bez repa (otsečen na 4 cm od korena), bez ostataka mesa i loja, sa
suvom i čistom dlakom, vunom i mesinom.
162.92 Otvorene, tj. pravilno rasporene po dužini, sredinom
169 164
O WM IO —= e donjeg dela tela (od počelka glave ili vrala, sredi-
nom grudi, trbuha, kese, vimena, čmara i repa), sa
pravilno otvorenim prednjim nogama i fo:
a) sa glavom (bez čeone kosti i Togova), sa kratkim prednjim i zadnjim nogama, sa repom (bez Tepne kosti), bez ostataka mesa i loja, sa suvom i čistom dlakom, vunom i mesinom.
b) bez glave ((olsečene neposredno iza ušiju) sa kratkim prednjim i zadnjim nogama, bez repa \(otsečenim na 4 cm od korena), bez ostataka mesa i loja, sa suvom i čistom dlakom, vunom i mesinom.
Sve kože moraju biti bez žila i vimena.
Izraz »sa kratkim prednjim i zadnjim nogama« znač::
prednje noge olsečene u korenu, a zadnje u skočnom
zglobu. Kozje i jareće kože podrazumevaju se uvek sa repom.
KONZERVIRANJE Konzerviranje soljenjem
Po pravilu, soljenje sinove kože vrši se suvom solju, a gde postoje posebni uređaji, može se soljenje vršiti i zasićenim rastvorom soli — salamurom. Suvom solji soliće se kože polpuno rasprostrte i složene u kup, a ne pojedinačno, lj. svaka koža za sebe. Pojedinačno soljenje može se· upotrebiti samo u slučaju nužde i fo kada kože ne freba da leže duže od 14 dana, odnosno kada iz ma kojih razloga nije moguće kože soliti rasprosirte i složene na gomilu.
Skupno soljenje suvom solju vrši se kada su kože izgubile telesnu ioplotu, posle skidanja ostataka kosliju, mesa, loja, masti, masnog i žljezdanog {kiva, jednomernim posipanjem soli po celoj mesnoj strani kože. i
Za prvo soljenje goveđih, bivolskih, konjskih, magarećih koža kao i koža od mula i mazgi upolrebiće se najmanje 25% soli od ulazne težine, a za leleće najmanje 30%. Za soljenje svinjskih koža upolrebljava se 25% soli, kojoj se obavezno dodaje 92%. kalcinirane amonijačne sodc ili 1% naftalina, Soljenje silne kože
214
217
|S |O
ıD NO a
· 48 sati, pa se onda može smotati. Posle 6 dana mo-
VIŠI se, kada vremenske prilike ne dozvoljavaju pravilno sušenje (duže kiše, oblačno vreme, hladnoća). Pre početka soljenja sitna koža mora biti rasparana. Sitna koža se soli sa 40—50% suve soli. Pseća koža se soli na isti način kao i teleća.
Ža soljenje se upofrebljava morska so, mlevena u zrnima od 2—4 mm promera. Kod upolrebe silni je soli, količina se povećava za 30%. Zabranjuje se ponovna potreba soli koja je već jednom bila potrebljena za soljenje koža. Ista se ne sme upotreb! javati niti u mešavini sa čistom solju, sem u krajnjemni slučaju pomanjkanja soli. : Soljenje se vrši ma samoj gomili koža, koje se slažu na nagnutu podlogu radi lakšeg oticanja slane vode. Slaganje se vrši fako, da na mesnu slranu donje kože dolazi dlakava strana gornje kože. Visina naslaganih koža u jednom kupu kod krupne i svinjske kože ne sme preći 1.90 m, a kod silne kože 1 m. Gomile moraju biti udaljene od zida. Gde god fo broj koža i prostor dozvoljava pojedine vrste i kategorije koža soliće se na posebnim gomilama. Kože koje su natrule, treba uvek složiti u posebne gomile.
Posle 14 dana soljene kože se preslažu u zatvorenim skladištima na kupove, ukoliko budn morale ležaži duže od mesec dana. Ukoliko kože nemaju dovoljno neotopljene soli, moraju biti dosoljene. Kod dužem ležanja na skladišiu, potrebno je kontrolisali da li na kožama još uvek ima nerastopljene soli; ako to nije slučaj, kože moraju biti ponovno dosoljene. Pojedinačno soljenje suvom solju vrši se iz nužde na isti način kao na kupu, ali uz povećanje količine soli na najmanje 30% od ulazne težine krupnih koža, a sa najmanje 357% soli od ulazne fežine telećih i ostalih koža. Posoljena koža mora ostati rasprostrta najmanje raju se svežnjevi otvoriti, pregledati i po polrebi dosoliti.. Soljenje zasićenim rastvorom — salamurom, vrši se potapanjem koža u rastvor zasićene soli kroz najmanje 48 časova. Kože su u visećem slanju i ne smeju se međusobno dodirivati. Rastvor mora sadržati nerastvorene soli. Količina tečnosti mora biti 4 puta veća od težine koža u rastvoru.
Konzerviranje sušenjem
Sušenje krupnih koža, koje se vrši samo u iznimnim slučajevima, obavlja se postepeno u hladu, prebaciVanjem koža preko moike na promajnom suvom mestu, nakon što je prethodno koža bila izlagana blagim sunčanim zracima. Ako se kože suše pomoću Vešlažkog izvora toplote, treba paziti da se ne skore i nadime. Sušenje na dimu je zabranjeno.
Sušenje isvučene silne kože vrši se posle sušenja vune i dlake na koži. Koža se izvrne na mesinu, ako je sa glavom, okači se za nozdrvu na ekser. Ako je bez glave, na vrhu se probuši rupa za vešanje u udaljenosti od ivice kože najviše do 4 em. Sada se nožem ostruže muesina, ostaci mesa,” žila, loja i vimena, i otklone se rogovi. Za razapinjanje svučene kože smeju se upolrebiti samo tanki, nezašiljeni štapići od drveta, suvog pruta, trske, loze ili slame. Zabranjena je upotreba neosušenog drvela ili štapića, zatim drveta sa korom. Za razapinjanje ne sme se upolrebiti Vrbovina, hrastovina, rujevina, kestenovo drvo i delovi biljaka koje sadrže štavni materijal (tanin). Kod kože sa glavom, drvca se stavljaju u kožu glave izmedu usne i poliljka i vežu se sa obe sirane. Zatim se stavlja drvce u Rožu vrala i grudi, u visimi prednjih nogu, kese ili vimena. Kesu treba isluriti napolje. Sasvim tankim drvcima mora se podbočiti koža prednjih nogu tako, da isla ne dođe u dodir sa kožom trupa radi sprečavanja truljenja kože na tim mestima. iNajbolje- je proluriti dugačko drvce kroz obe noge s lim, da se isto izvlači kad koža bude suva.
Kod sušenja otvorene kože treba istu prebaciti celomi dužinom sredine leđa preko zategnutog konopca, motke ili pocinčane žice. Ivice kože treba ispravili za vVrenie sušenja da ne bi ista ostala slepljena,