JUS standardizacija

114

b) kože sa kojih su čupane čekinje;

e) kože opterećene sianinom;

d) kože kojima potpuno nedoslaje koža nogu (kože bez krača); las

e) kože zarezane wo '/, debljme na površini od 300 cm”;

f) kože zarezane preko '/« debljine do 200 sm” površine, kao i kože prorezane i sa rupama u istoj ošlećenoj površini; a:

gp) koža sa iz:ečenim ramama, krastama i iragovima ozleda od 3060 em” površine;

h) kože sa svežim iragovima udaraca do 200 CIHDO,

površine. | i

33. Tercija kože su one koje imaju dva oštećenja nabroiana iz druge klase ili kože sa jednim od sledećih oštećenja:

a) kože jače nepravimnog oblika usled skidanja;

b) kože koje puštaju dlaku na površini od 400 cm”;

c) kože zarezane do '/. debljine na površini od 600 em”; i

d) koža zarezana preko '/, debljime na površini od 400 cem”, kao i prorezane kože i kože sa rupama u istoj površini;

e) kože sa lragovima udaraca do 400 cm" površine;

fi) kože sa iragovima od raznih bo:esii do površine od 1.000 cem?; 'kod crvenila od vrbanca može isto da se pojavi na čitavoj koži;

g) neošlećene kože uginulih svinja;

h) neoštećene suve i suvosiane kože.

34 Kvarta su kože sa dve preške nabrojane kod ireće klase, kao i sve jače oštećene kože sa najmanje 20% upotrebljive površine za kožarsku preradu. Jače oštećene kože neće se prčuzimati kao kožarska sirovina.

4 CENE : i Kože druge klase su za 20%, ireće klase za 40%, a četvrte klase za 60% jeftini:e od koža prve klase.

5 OZNAKA I OTPREMA ! Oiprema svinjskih koža vrši se jednako kao kcd krupnih koža s tim, da se u omot stavlja iri komada

svinjskih koža s dlakom unutra, a omot se označava sa znakom S.

DK 675.031.2/5 Predlog saveznog propisa kvaliteta br. Il. 3-4/29

SITNA SIROVA KOŽA DOMAĆEG POREKLA

] OPŠTE ODREDBE

1 Pojam Pod sitnom kožom podrazumevaju se kože: ovaca, jagnjadi, koza i jaradi.

12 Opseg Po ovim propisima odreduju se svojstva sirovih sitnil' koža domaćeg porekla namen;enih kožarskoj !r«lusiriji. 19 Podela po obradi: 131 Svučene kože, ij. skinute sa lela živolinže um obiku vreće, počev od zadnjih nogu pa preko g'ave.

132 Olvorene, lj. pravimo rasporene po dužimi sredinom donjeg dela tela, od počelka glave ili vrata, sredinom grudi, irbuha, kese, vimena, čmara i repa, sa pravi:mo olvorenim prednjim nogama.

Izraz »sa kratkim prednjim i zadnjim nogama« znači; prednje noge su o{sečene u korenu, a zadnje u skOčnom zglobu. Kozje i jareće kože podrazumevaju Sč uyeh 58 repom, i

STANDARDIZACIJA

14 | Pođela po visini vune i dlake:

141 a) vunatice, kože pod vunom, odnosno dlakavice, ke,že pod dlakom; . b) šišanice, šišane kože za vreme slriže, jagnjeće, ovčije — kavlak, kozje kože; CNS: c) čupavice, gole kože sa kojih je očupana dlaka ma taj način, to je koža ostavljena da se polpar, ili što je skidanje izvršeno mehaničkim puleni.

142 Pod dlakom natrulom (posmrdđenom) kožom podrazumeva se ona koža ko:a nije biagovremeno predata, „ razapeta ili je razapeta sa mokrom vunom ili usled viažnog vremena nije sušenma na vreme, ali irulež

· ipak nije dospe:a do lica, a vuna se neda čupali.

15 Podela po fežinskim kategorijama

151 Ovčije suve vunatice razvrstavaju se po težini u sledeće grupe: a) svučene kože sa glavom i repom, sa srednjom težinom za 100 kom. od 160/190 kgr, između 130—29200 kgr. od 220 kgr. između 200—29250 kgr. od 280/300 kpgr., između 250—300 kgr.; b) svučene kože bez giave i repa: srednja težina 147/175 kgr., između 120—184 kgr. 202 kgr.. između 1841—250 kgr. : 260/9275 kgr., izmedu 230—399 kgr.; c) otvorene kože sa glavom i repom: srednja težina -155/184 kgr., izmedu 126—194 kgr. 210/290 kgr.. između 194—249 kgr. 9285/995 kgr., između 242—5340 kor.; ·d) olvorene kože bez glave i repa: srednja težina 143/179 kgr.. između 116—178 kgr. 193/202 kgr., između 178—2292 kgr. 269/971 kgr.. između 22%—3153 kor. Težina se odnosi na prima kože. 159 Ovčije šišanice — kavlak imaju sledeće, težine: a) svučene kože sa g'avom i repom sa srednjom ležinom od 130/145 kgr.. izmedu 110—170 kgr.; b) svučene kože bez clave i repa sa srednjom težinom od 119/193 kgr., između 95—144 kgr.; c) otvorene kože sa glavom i repom sa sredniom ležinom od 120/135 kgr., između 105—141 kgr.; d) olvorene kože bez glave i repa sa srednjom težinom od 103/115 kgr.. između 90—130 kgr. Pod ovčijom šišanicom — kalvakom podrazumeva se ona ovčila koža, koia ie ošišana za vreme siriže, sa poras:om vunom od oko 4 cm. 153 Jagpnjeće suve Wuralice razvrstavaju se po ležimi u „sledeće grupe: | a) svučene kože sa glavom i repom sa srednšom ležinom od 45/50 kgr.. između 40—60 kgr. 65/70 kper.. između 60—80 kgr. 90/100 kgr., između 90—110 kgr. 130/150 kgr.. izmedu 110—160 kgr.; b) svučene kože bez glave i repa sa srednjom težinom od 41/45 kgr., između 36—54 kgr. 60/63 kgr., izmedu 54—72 kgr. 80/90 kpr.. između 792—100 kgr. 190/135 kor... između 100—145 kgr.; c) otvorene kože sa glavom i repom sa srednjom ležinom od 43/48 kgr., izmedu 39—58 kgr. 63/68 kgr., izmedu 58—78 kgr. 78/87 kgr., izmedu 70—97 kgr. 114/130 kgr., izmedu 98—140 kgr. Težinske se kategorije odnose na 100 kom. prima kože. Pod jagnjećom vunalicom podrazumevaju se SVe kože jaganjaca od pobačenih ili mrtvo ojaganjenih do šilježadi, odnosno sve do onog doba slarosli, kada se još na živolinji mogu raspozifali osobine jagnjela,