JUS standardizacija

198

MESTA UZIMANJA UZORAKA ZA

STANDARDIZACIJA

x

ANALITIČKA ISPITIVANJA -

M=:Vral

K = Kravina (cela koža)

P = Polutka O = Okrajina Kr = Krupon 24 Broj uzoraka za hemisko ispilivanje određuje se prema sledećoj labeli: ; Broj kože Q Broj uzoraka 'Krupon Vrat i okrajina Cele kože do 100 3 | 3 O Od 101— 250 4 4 9 Od 251— 500 6 5:56 O Od 501—1000 S S 5 Od 1001—200D0 10 10 6 Od 2001—3000 15 E JU S

3

ol

Cc IZ

NAČIN ISPITIVANJA

Proštavljenost

Ispitivanje proštavljenostli vrši se na uzorku od | mm debijine i 3 cm dužine. Opitni rezanac koji se reže sa preseka uzorka, uzetog prema lač. 292 OVOg propisa, stavlja se u 30% sirćetnu kiselinu i moči 30, min kod sobne temperature. Pojava prozirno — nabubrenili mesta. ukazuje na nepofšavljenost.

Koža se smalra kao neproštavljena samo u siučaju ako se gornji kriterij neproštavljenosti (prozirmoe nabubrenih mesta) obuhvata celu zarezanu dužinu od 25 cm, a sa neprošltavljenim slojem od najmanje jedne četvrtine debljine rezanaca. Koža koja je u manjoj meri proštavljena nego šlo je gore navedeno, mne smatra se neproštavljenom. U kvalitetnoj grupi A-1, svi uzorci moraju biti proštavljeni po gornjem kriteriju. Ako od 6 ili više uzoraka najviše jedan uzorak je neprošlavljen, koža spada u grupu A-9. Kod jedne čelvrline neproštavljenih uzoraka (od 3—5 uzoraka jedan, od G uzoraka dva, uvjek sa arilmeličkom korekcijom) dolična količina kože spada u grupu A-3, dok kod više od jedne četvrline meprštavljenih uzoraka u A-4.

Priprema uzoraka za ispitivanje vlage, pepela, masti, organskog vodenog ekstrakta i pH.

Opitni uzorci uzeti prema lač. 93 i 94 ovog propisa režu se u rezance sa preseka kože, od kojih svak: komadić ima 2 em dužine i 0,5 mm debljine. Rezanci se izmešaju ui slfavljaju u zafvoremu suvu bocu sa širokim grlom. Tako, dobijeni prosečni uzorak s'uži za sledeće analize:

Vlaga

2 g probe bez preiunmodmog odmažćivanja suši se kod 100—10% ·do konmslianine ležine i važe, Ovaj način odredivanja vlage obubwala i isparavajuće organske

moalerije, otapala i slično,

- 922

999

e

Pepeo : 2 do 5 g probe stavlja se u porcelanski ili piatinski

- lončić. Rezanci se spaljuju pojedinačno kod kratkog

plamena (kože koje sadrže fosfate ili o!ovne soli me smeju se spaljivati u plaiinskom lončiću). U s;učaju da se ugljenisani ostaci ne daju potpuno spaliti, isti se navlaže amonium nitratom i ponovno spaljuju. U koliko ne uspeva mi na taj način, polpuno izgaranje, sadržina lončića izlužuje se vrućom vodom, filtrira, ostatak sa filter papirom potpuno spali u lončiću, a zalim se doda postepeno filrat, isparuje i konačno spali.

U pepelu kože određuje se magnezijev oksid kao magnezium pirofosfat na uobičajeni način. U tu svrhu pepeo kože rastvori se u 15 cem” koncentrovame sone kiseline koja se razredi vrućom vodom do 75 cm*, doda 2—3 kapi koncentrovame azofme kiseline i kuva

15 min na vodenoj kupki. Bez prethodnog filtriranja .

rastvor se neutralizuje razređenim amonijakom (1: 1) prema meliloranžu, a neutralnom rastvoru dodaje se još razređeni amonijak (1 : 4). Nakon kratkog kuvanja Tekućina se filtrira, talog koji sadrži železni- hidroksid

_ispere toplom vodom. Filtrat se ispari do cea 175 cm”

zapremine, doda višak amonijaka i u kipećem slanjt laloži kalcium pomoću zasićene otopine amonium oksalata. Nakon dvosatnoz slajanja rastvor se filrira. Filtralu se doda sona kiselina do slabo kisele reakcije

· prema muetiloranžu, a dodavanjem zasićene otopine

dinatrium amonium fosfata i amonijaka do slabe alka!lne reakcije. magnezium se taloži kao magnezium amonium fosfat. Imdikator alkalne reakcije otopine je 1enolftalein. Posle filhrirania talog se ispere razredđenim

amonijakom, stavlja u porcelanski lončić u zdodatak.

2—3 kapi otopine koja sadrži 50% amonium nilrata

u razblaženom rastvoru amonijaka (1:09) spali do.

magnezium pirofosfata. Posle ohladđenja lončić se Važe, a sadržina magnezium pirofosfata preračuna u magrnezium oksid prema formu:i:

gMgs P.,07x0.8623x160

975 Mg0= :: odvaga opitnog uzorka kože

Mast

Mast se određuje ekstrakcijom 90 s kože sa tetrahlor ug!jenikom ili trihloreti:enom u Soks!etovom eksiraxtoru. Ekstrakcija je završena makon 25 kruženija ekstrakcione tekućine, odnosno ako se posle iednočasnog ponovnog ekstrahiranja iz kože ne izlučuje više od 0,1% masnoće (računate na fežinu kože). Nakon završene eksirakcije otapaloe se destilira, a ostatak suši do kqnstanine težine na temperaluri od 100—105"C. Ovako ustanovljena masnoća smatra se masnoćom koja nije vezana uz kožno tkivo.

Organski vodeni ekstrakt

Opilni uzorak koji je bio upotrebljen za odredivanje -

masnoće, posle odmašćenija suši se na zraku od oslataka otapala, zatim se stavlia u Kohov eksiraklor u destiliranu vodu od 20%C. Nakon 24-časovnog močenja rezanci se ekstrahiraju sa 1 litrom desliirane vode lemperalure 90% CC.

Vodeni ekstrakt se filtrira, a 50 emi istog ispari se na vodenoj kupelii i zatim se suši do konstanine ležine do 100—105" C i više. Spaljivaniem suvog ostaika određuje se pepeo vodenog ekslrakta koji se odbije od ukupnog vodenog ekstrakla i na taj način se do-

_ bija organski vodeni ekstrakt, prema formuli:

20. * (vod. ekst. — pepeo)

% organ. vod. ekst. = odvaga opilnog uzorka kože

pH

Odredivanje pH vodenog ekstrakta vrši se elekiromelriskim ili ko!orimetriskim pulem (Wulfove folie). Ako je pH manji od 8, a 10-struko razredeni VOdeni eksiraki pokazuje povećanje plI na više od (,7, smalra sč, da je prisulnost za kožu škodljivih, jakil kisclina dokazana,