JUS standardizacija

BROJ 34 OKTOBAR—NOVEMBAR 1950

OJ. 00. 029. oOı Ov”t O 0 W.—

501 509 503 504 505

506

U grupu A-4 spadaju sledeće greške od kojih svaka prefstavlja četiri tačke: .

Nezategnut konac ili kriv šav ma gornjim delovima. Razliveno tvrdilo iza granica kapica za 15 cm. Nejednaka visina safića ili pelnog dela kod niske obuće do 3 mm.

KLASIFIKACIJA

Na osnovu oltslupanja iz tač. 3 ustanovljuju se klase LI, IL, TH i IV. a r

I klasa obuhvala obuću sa greškama od najviše iri fačke iz A-1 ı A-9. Oe II klasa obuhvata obuću sa Sredina od najviše šesi tačaka iz A-1 i A-92

III klasa obuhvata i sa greškama od najviše devet lačaka iz A-2 i A-3 (greške iz Re ne Uračunavaju se).

IV klasa obuhvata obuću sa greškama od najviše dvanaest tačaka iz A-3 i A-4 (greške iz A-2 ne uračunavaju se). i ; j

Dve greške iste prirode ı vrste smatraju se 1 greškom na |] paru. - |

Obuća koja ima više od 3 greške iz grupe A-I svrstava se u grupu A-9. Obuća koja ima više od 3 greške iz grupe A-2

svrstava se u grupu A-3. Obuća koja ima veća olstupanja od A-1, A-9, A-3, A-4 smara se škartom. Na primer:

Pretanjeni (preširfovani) delovi u manjoj merl.

Delovi lica istežu se u suprotnom pravcu.

Mekane kapice.

Nejednaka visina ili dužina potpelica preko 3 mm. Nepropisno skrojen prednji deo lica (suviše šlamp) ili s većom greškom. | Nejednaka visina sarica ili petnog dela kod niskih preko 35, mm.

Nejednak oblik obuće u 1 paru aj nejednakog

materijala ili kalupa. Đon redak ili ispucao na licu.

OPREMA I OZNAKA

Svaki par obuće pakuje se u kuliju od kartona odredene veličine. Svaka cipela iireba da je zavijena u lanki svileni papir.” ;

Svaki · par obuće mora imali proizvodački žig sa oznakom klase, brojem plana (partije) i oznakom veličine. Kutija za 1 par obuće mora imali proizvođačku oznaku sa nazivom proizvođača, brojem propisa, oznakom vrste, veličine, klase i znakom kontrole. Odredeni broj kutija s obućom — 5, 10 i 920 pari pakuje se u kartonske sanduke odgovarajuće veličine. Svaki kartonski sanduk mora imafi proizvođačku oznaku sa nazivom proizvođača, oznakom vrsle i brojem pari, klasom i veličinom.

NAČIN UZIMANJA UZORAKA

Isporuka i preuzimanje pošiljke vrši se lako, da se jspituije svaki par obuće zajedno,

e | - 141

8 DK 380.64 : 664.71 Propisi fvalitfeta mlins6ić proizvoda

Savezni centar za standardizaciju Saveta za promef. robom izlagaće d'skusiji i primedbama, putem biltena Savezne komisije za standardizaciju, uglavnom sve predloge propisa kvaliteta iz oblasti prehrahbehe industtije.

Rukovođeni neophodnom pofrebom donošenja jednoobraznih propisa, koji će usklađivati poslovanje naše mlinske industrije i udovoljavajući zahtevima naše industrije i potrošača, smatramo da je predlog odnosno ozakonjenje konačnog prečišćenog teksta Propisa kvaliteta ml.nskih proizvoda od prvostepene hitnosti i važnosti.

Predlog propisa kvaliteta mlinskih proizvođa i hleba dosfavljen je upravama za unapređenie proizvodnje pri planskim komisijama narodnih republika već decembra 1049 godine. U međuvremenu su pojedine narodne republike dale predlog za obrazovanje komisiia, koiima ie i dat zadatak da prouče |} dostave primedbe na prvobjfni

*pnredlog komisiie NR Srbije. što znači da je dosta široki

kruze nadležnih već upoznat sa materijom koja se sada :zlaže opštoj diskusiji.

Predloženi fekst propisa ie izmenien i dopunien prvobifni predloge komis'ie NR Srbije. fe je kao fakav već poslat na primedbe slavnim potrošaćima i Saveznoj san'farnoi inspekcii'. Iz prvobifnog feksta izdvoiena je maferiina koia se odnosi na hleb i veštačko sušene ž:farice. Prerađevine od brašna | pekarski preparafi sačiniazvaćče. nn mogućsivu šfo nofpunijl, zaseban predlog, dok šfačko. sušene ž farice nisu predmet obrade | padležnosfi Cenfra za sfanđard'zaciiu Saveta za promet robom Vlare FNRJ niti mlinske industriie, već spadait u domen rada resora polioprivrede. gde će se ji obrađivati.

Na predloženi tekst Propisa kvaliteta mlinskih nroizvoda. (dužni su sv: zainteresovani naidalje 30 dana nskon datuma jzlaska »Sfandardizaciie« (v. nri rnir nosledinie stran'ce feksta), da dosfave svoie primedbe C=nfrir za sfandđarrizaciiu pr: Saveftir za promet robom Vla-le FNRJ. Beograd. Teraziie- 10. Zainferesovana sfrana. koja ro određenog roka ne bi dostavila svoie primerlhe. smanfra se da ie sa predloženim tekstom sagslasna čime prima i punu odgovornosf za primenijvanie budućih zakonskih pronisa. Primedbe. koje bi u: Savezn" centar za sfandar.l'zariiu prispele posle određenog roka neće se. zbog nsdređenog postupka. uzimati u obzir. Ohaveza dosf=vJiania' primedbi svih za nteresovanih zasniva se ma zanb-

Ve-

~liučcima konferenc}jie Savezne komisije z»5 standardizaciitt,

s koiima su narodne repnubl'ke upoznate putem dosfavlienih im zapisnika sa tih konferenciia i nreko saopštenin obiavlienih u b'iltenu Savezne kom:sije za standardizaciju.* a

_ Zaintferesovan'm sfrankama naročito skrećemo pažnju na sledeće pojedinosti:

Sve dostavliene primedbe (predlozi proučiće se m Saveznom centrum za sfandardizaciiu od sfrane određene komisiie Podnos:Jac značajnijih mnrimer(bi ili niesov nrefstavnik pozvaće se na zajedničko redigovanje nodnetog feksta, u kome će radu učesfvovafi i prefstavnik predlagača. ~

Propis mlinskih pnroizvoda. posle završene redakcile i ozakonienia. biće obavezan na čitavoj.feritoriji FNRJ, kao savezni pronis. Samim fim 'maće zakonski važnost i obaveznost pr'državanja za sve proizvođače i potrošače.

Pored propisa za hleb i veštačko sušene žitare. jz prvobitnog feksta predloga brisani su pojedini stavovi koji se ponavljaju il su pak zajednički za razne podgrupe. Redakcija teksta treba da se izvrši i u sledećim slučajevima: 1) Metode ispitivanja: u pogJadu- na konc:znost. jasniju ferm'nologeiiu i u pojedinim slučaievima proširenia prop'sma (na primer. kod propisa o ulvrdivaniu stepena kiseline kod raznih brašna).

donune. izmene)

* Što će biti ozakonjeno i novom Uredbom o JUMBO sloyenslim standard ma j Saveznim propisima kvaliteta,