JUS standardizacija

142

2) Pored već dopunjenog teksta o načinu uzimanja uzoraka treba prodiskutovati pitanje o čuvanju uzoraka i roku za podnošenje reklamacije. Z

3) U podnetom predlogu nisu u sv:m slučajevima precizno definisani pojam i kvalitet pojedinih proizvoda.

4) Potrebno je izvršiti klasifikaciju pojedinog proizvoda na vrste (na primer, zobone kaše, ljuštine, prekrupe :td.).

5) Pitanje kvaliteta proizvoda, čistoće ji folerancije.

treba prouč:ti s obzirom na stvarno stanje i mogućnosti u pojedinim narodnim republikama.

6) Predlog je nedovoljno određen u klasifikaciji prekrupa na krupne, srednje i sitne i u postofku brašnenih čestica, Što važi i za ječmene, kukuruzne, zobene, „pirinčane prekrupe, mešane prekrupe, što treba dopuniti.

: 7) Svi prop:'si koji se odnose na manipulaciju mlinskih proizvoda moraju biti koncizni i jasno određeni.

_ 8) U propisima koji se odnose na ambalažu ne pom:inje se kvalitet, očuvanost ; gustoća tkanja vreća. Pred-

loženo je, s obzirom na zapreminu, da se u mlinskoj indu-•

striji upotrebljavaju samo. tri tipa vreća. 9) U prvobitnom tekstu bilo je predloženo da pir:nčane ljuštine moraju biti glačane | polirane, kao i da se

UZOTcI za glavnu robu uzimaju iz tri površinska sloja na ·

istovetnim tačkama. Obzirom na hranljivost u prvom i na tačnost probe u drugom slučaju, ti predlozi su izmenjeni odnosno dopunjeni.

DK 658.562.02 : 664.71

Predlog: saveznog propisa kvaliteta br. I. 3-4/49

METODE ISPITIVANJA MLINSKIH PROIZVODA 1 Utvrđivanje pepela

Pre početka sagorevanja eksperimentalnu šalicu {reba dobro očistiti, slaviti je u peć, dobro užariti, oslaviti da se ohladi u ekstraktoru i praznu izmeriti. Merenje mora da se izvrši precizno. Zatim se izmeri tačno WB gr supstance i šalicu sa izmerenom ikoličinom stavi u peć pod femperaturom od 900—9920%C. Žarenje lreba da iraje dok se crni tragovi ne izgube u šalici, jer pepeo mora da ima sasvim belu boju. Vreme žarenja prilagođava se prema proizvodu koji sagoreva, a prosečno iraje 1,5—2 sata. Pri kraju postupka dodaje se par ikristalića amonium-nitrata radi boljeg sagorevanja. Posle gotovog postupka slavi -6e šalica sa pepelom u ekstraktoru da se ohladi. Ponovno merenje ne sme da traje više od 3 minula. Raziika između prazne šalice i šalice sa ipepelom utvrđuje se na sledeći način:

Šalica sa ipepelom . . . . Šalica prazna! . a. u u a.

1113,50050 __13.4755 0,0295 gr pepela.

Ova se količina pomnoži sa 20, što iznosi 0,500,gr u 100 gr. viažnog brašna. Prethodno utvrđena vlaga brašna uzelog za sagorevanje 13,5% minus 100% ravno je 86,5%.

0,59 · 100

= 2 86,5 0.682

Procenat pepela ravan je: · pepela u suvoj supstanci. Ž Posle upotrebe šalicu ostaviti 94. sata u Ikcncentrisanoj sumpornoj Ikiselini. Šalicu posle kao i pre Upotrebe dobro oprati. 2 Utvrđivanje vlage Za ulvrduvanje vlage izmeri se 10 pr suve supstance na wspecijamoj vagi i suši 50 minuta na temperaturi od 135'C ili G0 minuta na temperalkuri od 190". Procemat viage vaga aulomatski pokazuje na određenoj wsikali, i 3 Utvrdivanje peska i drugih feških materija u brašnu

U slaklenu epruvelu slavi se ,|O0 gr brašna i sipa \\4le, dobro se izamuli | oslavi da stoji do J0 mi.

STANDARDIZACIJA

\

mula. Alko je u brašnu bilo delića peska i drugih teških delića slaiožiće se ma dnu epruvele i tako ustanoviti ikolika se ikoličina peska ili druge malerije matazi u brašnu.

4 Utvrđivanje kiselina __ Kigelinski stepen odreduje se metodom emulzije.

10 gr brašna razmuti se u 100 cm” vode, čemu se doda 3—5 kapljice fenolfta:ein rastvora iz jedne pirete n ; 10 NaOH, pusti se da kaplje, dok mešavina ne dobije ružičastu boju. Poste 1 minuta pročita se na pireli broj cm”, koji je istovremeno i stepen kiseline brašna. Stepen ikiseline kod pšemičnogp brašna kreće se od 2,4—9,6, srednja vrednost iznosi 3,2 a kod raženog brašna 4,8.

o Utvrđivanje masnoće | Masti se utvrđuju ekstrakcijom u Soxhletovom aparatu pomoću ug;jen-tetrahlorida.

6 Ispitivanje se vnši priMkom preuzimanja proizvoda.

| -DK 658.562.69': 664.71 Predlog saveznog propisa kvaliteta br. IL 3-4/50

OPŠTI USLOVI ZA MLINSKE PROIZVODE

1 Način uzimanja uzoraka

11 Uzimanje uzoraka milinskih proizvoda vrši se mpomoću sondi: ručne sonde, Nobeove sonde, vagonske -sonde u obliku šipke, cilmdrične sonde jtd.

12 Izdvojeni pojedinačni uzorci stavljaju se u wmzajedničku suvu i Vistu vreću i obrazuju glavnu probu.

121 Uzimanje uzoraka za glavnu probu vrši se:

Način čuvania (pakovania)

Mesta sa kojih se

NOS: ; Ukupna težina vrši uzimanie #

uzoraka vrši se 7 1 2 kg, kod manjc | proizvođa SISE IRIO količine ne

: uvek iz tri sloja: u rasutom sa površine, iz ispod O, kg. stanju srednjeg sloja i = sa dna. Ukoliko je površina veća

A) Uzimanje Uzimanje uzorka | Na svakih 10 tona

od :0 m uzimaju se uzorci iz a sloia na svzka 2—3 duž. metra.u kvadratima kroz čitavu površinu.

Uz'manie uzoraka:

se vrši na 8 mesta

„na vrhu, u sredini i na dnu vreće.

B) Uzimanje uzoraka proizvoda pakovanih

u vrećama”

(iz, vezanih

ili zašivenih

vreća)

iz svake vreće.

iz prvih 10, a posle

još iz svake treće vreće.

Od 50—250 vreća | za tačno 50 vreca iz 25 vreća, preko

Preko 9250 vreca 50 vreća još iz š ; svake 10-te vreće. za tacno 250 vreca iz 43 vreće, a posle jošiz svake 20-te vreće.

Do 10 vreća Od 10 – 50 vreća

13 Uzimanje uzoraka vrši se iz svake parlije komisiskim ipulem. Uzeli uzorei moraju biti u hermetičko zatvorenim sudovima (izuzev slučaja, ako se uzorak Uzima za odredivanje 'klijavosti zrna), 'eliketiranj | Zapečaćeni, i