JUS standardizacija

_ STANDARDIZAĆCIJA

usvajanje najprikladnijeg prolila kod mareza sa usponom ispod 1 mm. U taj radni odbor su ušle sledeće države — lanice: Čehoslovačka, SAD, Švajcarska, Švedska (sekretarijat) i Velika Britanija. 7051 | Ear)

Standardizacija navoja u Jugoslaviji obzirom na tendencije za svetski navoj

Naša zemlja poseduje povoljnije .slove za prihvatanje svetskog sistema navoja od zemalja koje su do sada industrijski više razvijeme. Standardi za navoje u mašoj zemlji još me postoje. U praksi se većinom primenjuje metrički marez prema DIN 13 i DIN 14, a kod opravki uvezemih mašina narezi onih zemalja iz kojih potiče mašina. U pogledu mernog sistema maša je zemlja člam Metarske konvencije i taj se sistem 1 našoj privredi isključivo primenjuje. Prema tome i primena jednog sasvim movog sistema navoja (ali na bazi metra) me bi ı mašoj proizvodmji, zasada još, izazvala tako velike reperkusije kao u zemljama koje, u vezi sa izradom mavoja, imaju VeĆ uložena velika investiciona sredstva i gde je Čitava privreda duboko orijentisana isključivo ma primenu onih navoja koji su tamo tu upotrebi.

Sistem koraka i sistem stepenovanja prečmika, prema dosadašnjim predlozima ISO, su poltpuno nm skladu s našom uvedenom praksom. U svetu la pitanja zasada misu još pofpino zaključena ali svi dosadašnji, barem evropski predlozi, ukazuju ma to da će biti doneseno rešenje na bazi metarskopg mernog. sistema. n

Na preporučeni »Osnovni profil ISO« potrebno je da se osvrnemo detaljnije. Osmovno, što nas interesuje, je razlika između toga prolila i DrOlila ISO-1939, koji se kod nas primenjuje. U popledu oblika oba su profila jednaka. Imaju jednaki ugao od 60% zazor i zaravnamje odmrmosno zaobljenje na vrhu mavoja (ma spoljnjem prečniku) je takođe, kod oba prolila, jednako. Novi profil ima veći zazor odnosno zaobljenje pri dmu navoja, na prečniku jezgra. Prigovori, koji su do sada bili stavljani na metrički narez, bili su uglavnom pravo zbog ovog zaobljenja, koje je, prema mišljenju većine stručnjaka, bilo premalo. Zbog premalenog prečnika zaobljenja bila je veća mogućnost loma, smanjena čvrstoća jezgra i zavrtanj je bio manje otporan prema statičkim opterećenjima i prema .postojanim oplerećemjima i vibracijama. Povećanje donjeg zaobljenja pretstavlja, prema tome, poboljšanje dosadašnjeg SIprolila i time novi prolil izravnava sa prednostima, koje je u tome pogledu do sada imao samo Whitworthov narez. Postignuto jedinstvo u pogledu ugla pretstavlja najpovoljnije rešenje, jer se ugao 60% može najlakše konstruisati. .

Uvođenje svetskog prolila u praksu neće 1 našoj proizvodnji zahtevati maročite move inVvesticije, pošto se uglavnom tu običnoj (grubljoj) proizvodnji zazor ostavlja uvek veći, nego šio. je to predviđeno prema nemačkim i franciskim moTmama, koje se obično primenjuju. Kod precizni-

;

—

jih izrada trebalo bi maticu (navrtamj) još jedmotn preći marezmom burgijom. Komtrolmike bi trebalo lagamo šlilovati, a osim loga se kalibri,

zbog istrošenja i tako češće menjaju. Prelaz na

novi profil, će jedimo kod precizne proizvodnje,

zahtevati izvestan prelazni rok. LITRRATURA :

1. PF. Wild: Die gegenwišrtige Lage der Gewindenor- |

mungr nach dem ŽZoll- und Meter- Massystem 10945/46, Schweizerische technische Zeitschrift Jhg. 1946, No. 41/42.

9. Gveriges Standiseringskommigssion- Screw Threada for Bolt and Nuts- A swedish Proposalfor an international Standard- February 1948. a:

8. ISO TC 1 — Filetages pour Boulonnerje (vis et ćcrons) — Mais 1949 — Propositions. |

4. Dr. h. c. Tornebohm: Orientierung iber die vVOT-

Tiegenden internationalen Normungavorschlage fiir Sehrauben-

gewinde, Schweizerische Technische Zeitschrift, Jhg. 1949. No. 20/99..

5. Ernest Binninger: Betrachtungen iber die yem-

schiedenen Vorschlige far ein Weltgewinde, Schweiz. Technische Zeitschritt, Jhg. 1949, No. 20/29.· .

6. H. Abbeg: Kritik des amerikanisch-englisch-kanadischeu Gewiudevorschlages, Schweiz. Technische Zeitschrift, Jhg. 1949, No. 20/22. E

7. ISO TC 1 Screw Threads-Report of the meeting in Paris 28—80 Juni 1949.

8. Rezolucije radnog odbora Tehničke komislje 150 TC 1 u Stockholmu. aa

9. Dipl. Iug. W. Kaschnereit: Stand der internationalen Gewindenormung, DIN-Mitteilungen 1950, Hetft 1.

10. IS Bulletin 26 Metrische Gewinde.

11. VSM 12009, 12003 u. 12004-Metrisches Gewinde von ] bis 150. = 19. DIN 13 u. DIN I4-Metrisches Gewinde von | bis 149 Durchmesser.

13. BS 1095 — 1943 Metric Screw Threads, Systeme-

International. n 14. BS 1580 — 1949 Unified Screw '"Phre:ids.

15. ASA B 1.1 — 1946 Unified and American Becrew Threads.

16. ISA Bullettin 19 — Nominelle Werte der Normaldurchmesser und anderer linearer Masgse. _

DK O25.45 (045)-861

Ing. G. Aćimović

U momentu, kada naši prvi standardi izlaze iz štampe, mije bez interesa upozmati našu Širlti pTrivrednu javmost sa značenjem gripe cilara koje st međiisobno odvojene tačkama, zagradama, povlakama, a ispred kojih stoje slova DK. Ovo. ozmačavanje srećemo sve češće U časopisima pored naslova članaka, na kratkim amofacijama, zbirkama standarda i m novije vreme ma kmjigama tj. svuda, ode postoji potreba za sistematskim sređivanjem materijala. Pobreba za ovim kratkim objašnjenjem diktovana je još i odlukom Savezne komisije za standardizacijn da i maše standarde snabde oznakama DK.

DK su početna slova reči decimalna klasifikacija, Tio je sistem klasifikacije izrađen po, ugledii ma desekni brojčani sistem. DK je poreklom iz Sjedinjenih američkih država. Osnovni ideju i glavnu podelu dao je bibliotekar Melivi Devey 1876 codine. Sistem se brzo proširio na Sjedi-