JUS standardizacija
BROJ 34 OKTOBAR—NOVEMBAR 1950
njene američke države i lime dokazao svoju prakličnu vrednost. Dve decenije kasnije 1895 Međunarodni bibliografski institut u Briselu (sada: FID — Federation internafionale de Documentation in Haag) preuzima ga, razrađuje i pro'širuje. Godine 1903/5 izlazi na francuskom jeziku prvo izdanje, Drugo popunjeno izdanje izašlo je 1927/33 pod naslovom »Clasilication Decimalae Umiverselle«. Ono wsadrži 70.000 pojmova. Posle drugog svetskog rala izdato je treće međunarodno izdanje na nemačkom jezik1.
Podela po DK izvršena je na taj način, Što. je celokupna ljudska delatnost podeljena u 10 glavnih grama: :
O Opšte. Bibliografija. Bibliotekarstvo.
1 Filozolija.
2 Religija. Teologija. |
3 Socijalne nauke, Pravo. Uprava.
4 Filologija. Lingvistika.
5. Matematika. Prirodne matuke.
6 Primenjene mauke. Medicina. Tehnika.
7 Umelnost. Primenjena umetnost. Igre. Sport.
8 Lepa književnost.
9 Geografija. Istorija. | ·
Iz sledećeoe primera vidljiva je dalja podela:
6 Primenjene nauke. Medicina. Tehnika. 65 Trgovina i saobraćaj 656 Saobraćaj. Pošta.
656.29 Železnički saobraćaj. -
656.21 Željeznice. Pruga. Zgrade. Stamice.
656.211 Stanice za putnički saobraćaj.
Iz gormjeg primera se vidi, da, što je neki pojam mnži, utoliko.je odgovarajući broj DK duži.
Nije pravilo da se svaki pojam raščlanjuje 1
deset podređenih pojmova. Prema potrebi lUpo--
trebljava se manji ili veći broj podpojmova, pri
čemt se ostavlja slobodno. nekoliko. praznih mesta
za nove pojmove. U većini slučajeva dovoljno. je
deset mesta za rasčlanjavanje, ali se može 11poc
trebiti i podela ma stotinu, kao na primer 354.11/84 Ministarstvo.
Za bliže rasčlanjavanje Ministarstva stoji dOVOljan broj podgrupa ma raspoloženje.
Prema tome broj DK nije identičan vrednošću nekog celog broja, već decimalnog razlomka. Radi lakšeg shvatanja treba ispred svakog broja DK zamisliti, (). 1
Veličina broja DK nije merilo za važnost predmeta. ZE MOĆ
N.pr. 93932.1 Bankarstvo.
682.5 Okov za mameštaj.
Radi bolje preglednosti stavlja se posle svake
treće cifre tačka. Ona mema mikakvo brojčano
značenje, već je samo pomoćno tehničko sredstvo. | Za praktičnu primenu je od velikog značaja, šlo se izvršena podela može koristiti prema .pobrebi, a da se pri tome mne izgubi podudarnost sa ostalima. Tako jedna biblioteka sa pretežno. le-
· (045)
71
pom književnošću može označiti knjigu o dvojnom knjigovodstvu samo brojem DK 65 — Trgovina i saobraćaj, dok meka stručna biblioteka može tlu istu knjigu klasificirati
657 Knjigovodstvo
657.1 „Knjigovodstvemi sistemi
657.12 Dvojno knjigovodstvo Brojevi DK sadrže u sebi dve vrste brojki: glav- · me i pomoćne Drojke. Glavni brojevi označuji
· gramu, grupe i podgrupe klasificiranog: predmeta.
Katkada glavni broj može imati dvanaest cilara. Pomoćni brojevi se dele na opšte i posebne. Opšti pomoćni brojevi kazuju opšte osobine predmeta, n. pr. oblik publikacije (knjiga, časopis itd.) mesto i vreme, jezik i dr. Oni se vezuju uz glavne DK brojeve naročitim simbolima. Posebni pomoćmi brojevi upotrebljavaju se samo 1ı izvesnim grupama. Pomoćni brojevi se smeju Wupotrebiti samo tađa, kada je označavanje mekog predmeta nemoguće glavnim brojem. Pri tome posebni pomoćni brojevi stavljaju se ispred opštih i odVajaju od mjih zmacima .0, / ili —.
Složemi pojmovi označavaju se spajanjem dva ili više brojeva DK pomoću znakova--, /, :.
Opšti pomoćni· brojevi mogu se upotrebiti u svima gramama, grupama i podgrupama. Oni se ne mogu upotrebiti sami bez glavmih brojeva.
Evo mekoliko primera upotrebe opštih pomoćnih brojeva: |
Primer: opšti pomoćni broj za stanovište:
389.6 Standardizacija .003 ekonomsko: gledište.
389.6.003. Standardizacija i mjem ekomomski
značaj.
Primer: opšti pomoćni broj za oblik:
55 Geologija (038) rečnik
35(038) Geološki rečnik.
Kao treći primer za upotrebu opštih pomoćnih brojeva može poslužiti broj DK ovog članka
DK 025.45 (045) = 861 095.45 je glavni broj i znači: decimalna klasijlikacija je opšti pomoćni broj za oblik i znači: članci u časopisima i društvene publikaclje. =%861 je opšti pomoćni broj za jezik i znači: na srpskom jezik1l.,
Čitalac ovog članka neće moći na osnovi ovih podataka da vrši klasilikaciju po ovem sistemu, već će samo dobiti opšti pojam o značemju pojedinih cifara. Radi klasificiranja potrebno. je imati indeks DK sa glaviiim | pomoćnim tablicama. Na našem jeziku ovaj indeks još me postoji i bilo bi potrebno da se u doglednom vremenu publikuje.
Na kraju treba napomemuti da decimalna klasifikacija me pretstavlja mikakav idealam sistem, om lima čak, dosta slabih strana. Međutim njegova velika prednost jeste što je međunarnodan i
što pretstavlja sredstvo. za lakše sporazumevanje
i snalaženje ı međunarodnom opštemjii.