JUS standardizacija
WO i
BROJ 5 DECEMBAR, 1950
195
DK 691.51 : 658.516.1
ObPrazložonje uz prediog standarda za građepinsi Proč
1) Pri izradi ovog predloga komisija se uglavnom rukovodila idejom, da ovaj predlog doprinese ustaljenju i obezbeđenju kvalitetnog kreča za građevinske radove. Naša današnja industrija građevinskog kreča, izuzeV izvesnih nedostataka i pomanjkanja savremenih kontrolnih uređaja, ima mogućnosti da proizvodi prvoklasni kreč za građevinarstvo. Imajući i ovu činjenicu u vidu, predlog ide za tim da se industrija kreča uzdigne na potrebnu visinu |] ispuni svoj zađatak, utoliko pre što naša sirovina većim delom to dozvoljava.
2) U svom radu komisija je prostudirala sledeće inostrane standarde: DIN, SIN, ASTM, GAT, ON, i poljske, srpske i hrvatske privremene tehničke propise. Osim ovoga, proučavana je i opšta enciklopediska literatura O kreču (UhImanu, Encyklopedia tehničke hemije; Dammer Enciklopedija suvremene tehnologije; Filozofov: Strolfelni materijali; američka enciklopediska tehnologija i druga dela iz ove oblasti).
Koristeći se osnovnim direktivama pomenutih stranih standarda i tehničkim podacima stručne literature, fe upoređujući sve fo sa rezultatima izvršenih :spitivanja našega kreča i sirovina u GIS Beograd i Institutu za Ispitivanje građevinskog materijala u Zagrebu komisija je, trudeći se da sve fo prilagodi našim pril!kama i mogućnostima, sastavila ovaj pregled.
3) U ovaj« predlog su kao novina unesene glavne odredbe hidratiziranog kreča. Do sada je ovaj kreč proizvođen u manjem obimu samo u Slovenačkoj. No, s obzirom na ekonomičnu i vrlo praktičnu stranu OVOS kreča, komisija je smatrala za potrebno obraditi i ovu vrstu. Termin »Hidratizirani« kreč je upotrebljen jer je uobičajen svuda u inosfranstvu, za razliku od normalno gašenog kreča. Međutim, definisan je tako da se omogu– ćuju različiti fehnološki pocesi njegove proizvodnje.
4) Propisi o obradi kreča uvršćeni su u predlog standarda, jer kvalitet gašenog kreča bitno zavisi od pravilnog postupka njegovog gašenja.
5) Propisane minimalne i maRsimalne granice sastojaka kreča u propisima kvaliteta sastavljene su na osnovu dobivenih rezultata izvršenih ispitivanja.
Ostale “odredbe propisa o kvalitetu donete su na osnoVu postojećih uobičajenih uzansa, koje zadovoljavaju naše prilike.
U stranim standardima — luizuzev ruskih — nije usvojena klasifikacija kreča. Međutim, ako bi u predlogu standarda bili usvojeni podaci na osnovu sfvarnih mogućnosti manjeg broja preduzeća, koja usled kvaliteta svoje sirovine nisu u mogućnosti dati bolji kreč, onda većina naših preduzeća ne bi imala nikakav stimulans da daju bolji kvalitet koji im je stvarno moguć. Da bi se to izbeglo, tj. da ne bi i prvoklasna preduzeća zanemarila nastojanje da daju prvoklasni kreč, komisija je usvojila dve klase i na taj način omogućila produkciju prvoklasnog kreča a manjim preduzećima dala impuls za unapredenje svoga proizvoda.
7) U delu ispitivanja kreča komisija se pridržavala
uobičajenih propisa naših instituta, i kod vršenja hemiske analize usvojeni su uglavnom skraćeni nemački propisi koji su poznati i po kojima uglavnom rade sve naše laboTatorije, - 4) Svojstva čvrstoće i plastičnosti nisu definisani niti je odreden način njihovog ispitivanja, jer u stručnim krugovima ni do danas nije prečišćeno pitanje koristi ili praktične važnosti tih ispitivanja, a sve predložene mefode za to smatraju se jednoglasno kao nepotpune.
DK 691.51 Predlog jugoslovenskog sfandarda br. 84 GRAĐEVINSKI KREČ
Ovim standardom obuhvaćene su samo one vrste kreča, koje se upotrebljavaju u građevinarstvu i to:
a) Živi, negašeni ikreč u komadima (živo vapno). U daljem tekstu upotrebiće se izraz živi ikreč.
b) Gašeni kreč u vidu testa (vapneno testo). U daljem tekstu upotrebiće se izraz gašeni kreč.
co) Gašeni kreč u prahu, tzv. hidratizirani kreč (hidrafizirano vapno). U daljem tekstu upotrebiće se izraz hidratizirani kreč. -
I OPŠTI USLOVI 1 DEFINICIJA
11 Živi kreč je proizvod koji se dobija pečenjem (žarenjem) krečnjaka (vapnemca) na temperaluri od oko 1000* C.
Po svom hemijskom sastavu živi kreč je kalcijev oksid — CaO — sa manjim ili većim sadržajem primesaka.
12 Gašeni kreč u vidu testa dobija se gašenjem živog kreča sa prosečno 4 litra vode na svaki kgr živog kreča.
Po svom hemijskom sastavu gašeni kreč je kalcijev hidrat — Ca (OH):+ — sa većom ili manjom količinom primesaka i izvesnom količinom hemiski vezane vode.
13 Hidratizirani kreč je prah koji se dobija kvašenjem živog kreča vodom ili zaparivanjem pomoću vodene pare. a Po svom hemijskom sastavu hidralizirani kreč je najmanje 3 dana u ivornici odležali ili separirani 'ka\cijev hidrat — Ca (OH): — sa manjom ili većom sadržinom primesaka, kao i sa minimalnom količinom još nedogašenog, živog kreča — CaO.
14 Sve iri vrste građevinskog ikreča su bele boje ili sa slabom žučkastom ili sivkastom nijansom.
2 HEMIJSKA SVOJSTVA
21 Živi kreč je vrlo osetljiv prema vodi i ugljen dioksidu. Primajući vlagu ili vodu, živi kreč se postepemo pretvara u kalcijev hidrat (gašeni kreč — Ca(OH)-), pri čemu nastupa izdvajanje toplote i konačno se pretvara u prah čija zapremina može biti do 3,5 puta veća od prvobitne zapremine živog kreča. Daljim dodavanjem vode dobija se 'krečno mleko koje odležavanjem postepeno prelazi u krečno testo.
22 „Gašeni i hidratizirani kreč su vrlo osetljivi prema ugljenoj kiselini iz vazduha i postepeno prelaze u kalcijev 'karbonat. — CaCO.s.
3 PROPISI O OBRADI
31 Živi kreč ne sme stajati u neugašenom stanju, a maročito me na igradilištu, gde se mona odmah po prijemu ugasiti i pretvoriti u gašeni kreč.
39 „Odmah po prijemu na gradilištu živi kreč mora se ugasiti u za to određenom koritu. U tu svrhu komađe živog kreča razastire se tako da pokrije dno korita i nalije se toliko vođe da pojedino komađe još strčii iz vode. Čim komađe kreča počne da puca i Voda poičinje da se puši treba počeli sa mešanjem i razbijamjem komada ikreča. Kad voda počne da ključa uz jako razvijanje 'pare, treba dolivati još vode, no samo