JUS standardizacija

46

; STANDARDIZACIJA = >

dfawdavdizacija i peopisi kuaddela galjegeiscednih geoizuoda

i Savremeni principi lojalne trgovine (razmene dobara izmedu proizvođača ı polrošača) zahtevaju da wvi artikli koji se stavljaju u promet radi podm'renja ljudskih polreba

u bio kom vidu imaju određene kvalitetne normative, tj. -

.da budu određenog svrsishodnog kvauitefta. Ti kvalitetni normativi mogu se regulisali ma razme mačine: ugovorom izmedu proizvođača i polrošača, ponudom i potražnjom i raznim propisima — zakonima, uredbama, pravilnicima : sl Medutim, kao najceelishodniji j najpogodniji način za regulisanje kvalitetnih normativa proizvodima u iprometu i za dostignuće cilja koji se time želi postići, smatra se donošenje standardn h propisa, propisa kvaliteta i proizvodđačikih specifikacija.

· Donošenje standardnih prop:sa, propisa kvaliteta i specilikacija, u osnovi znači propisivanje, a za naše prilike i potrebe i ozakonjavanje kvalitetnih normativa proizvoda namenjenih za podmirenije ljudskih potreba, sa ciljem unapredenja proizvodnje u kvalitativnom i kvantativnom: smislu i zaštite interesa potrošača i proizvođača, odnosno proizvodne grane. : i -

Po propisima projekta uredbe o jugoslovenskim standardima, propisa kvaliteta i specifikacija, a i inače po postavljenim primcipima, kod nas će se za proizvode tehničkog karaktera donosmti jugoslovemski standardi, a za proizvode koji su potpuno ili većim delom namenjeni širokoj potrošnji, donosiće se savezni propisi kvaljteta. Kvalitetni

. normafiviSpoljoprivnedn.h proizvoda prema tome u ogromnoj većini slučajeva. biće regulsani saveznim propisima kvaliteta. Drugim rečima saveznim propisima kvaliteta će se za svaki pojedini kvalitet : za sve artikle poljoprivredne proizvodnje propisivali ujednačena svojstva koja određeni 'kvalilet određenog artikla treba da ima da bi se mogao. staviti u promet. j

Donošenje saveznih propisa i wpecifikacija za artikle.

poljoprivredne proizvodnje ima za cilj još i:

1) da omogući pravilno i pravedno odredivanje vredmositi poljoprivrednim proizvodima ma bazi njihovog kvaliteta i proizvodnih troškova uz stimulaciju za kvalitativno i kvantlabivno unapređenje proizvodnje;

2) da reguliše agrotehničke i tehnološke procese pro-

izvodnje uz slamu tendenciju smanjenja proizvodnih tro-

škova, i i

3) da omogući pravilnu i efikasnu konifrolu kvaliteta proizvoda stavijenih u promet i da time obezbedi potroša·čima odgovarajući kvalitet prema plaćenoj vrednosti.

Na donošenju propisa kvaliteta za artikle poljoprivredne Š proizvodnje radi se već od oslobodenja naše zemje. Do sada su izrađeni predlozi propisa kvaliteta za preko 100 artikala poljoprivredne promvodnje, ali još mi jedam nije dobio završnu formu. Za obavljanje daljih poslova, naročito . organizacionih pri donošenju saveznih iprop sa kvaliteta poljoprivrednih proizvoda oformljen je pre ratkog vremena Biro za slandardizaciju Saveta za poljoprivredu i šumarstvo Vlade FNRJ. Ovaj Biro svojim perspektivnim planom predvida donošenje savezn'h propisa kvaliteta ı specifikacija za sve proizvode po granama ratarstva, povriarstva, voćarstva, vinogradarsiva, sločarsiva i mnibamstva. Donošemje propisa kvaliteta za pojedime proizvode u godišnjim planovima, plamira se po prioritetu obzirom ma važnost i aktuelnosti. Izvršujući svoj plan za 1951 god. Biro za standardizaciju Savela za poljoprivredu i šumarstvo Vlade ENRJ počinje sa izlaganjem u širokoj diskusiji i primedbama izvesnih predloga propisa kvaliteta, sa ciljem da sa istima upozna zainteresovane i da im da mogućnosti da svojim iprimed-

bama i sugestijama učestvuju u donošenju konačne redakcije. Biro za standardizaciju Saveta za poljoprivredu i šumarstvo Vlade FNRJ, napominje da se predlozi saveznih

_ propisa kvaliteta poljopr:vrednih proizvoda neće posebno

dostavljati zainteresovanim strankama. Zbog toga se zainteresovane stranke upozoravaju da prate časopis »Standardizacija« gde će se ovi predlozi objavijivati, kako bi mogli de učestvuju u diskusiji i da stavljaju svoje primedbe radi donošenja konačnih propisa kvaliteta. Obzirom da su propisi kvaiteta obavezni i za proizvođače i za potrošače io se upozoravaju ı jedni i drugi da Je u njihovom interesu da uzmu Što veće učešće ıu donošenju ovih propisa.

Sve primedbe i sugestije u vezi sa stavljenim mpredlozima propisa kvaliteta na diskusiju treba dostavljati Birou za standardizaciju Saveta za poljoprivredu | šumarstvo Mlade FNRJ. Rok za dostavljanje primedaba i sugestija je najviše 30 dana od dana objavljivanja predloga ı časopisi »Standardizacija«. Dobivene premedbe i sugestije će se proučiti u Birou za standardizaciju ı sve opravdane, umesne

'i korisne primedbe će biti uzete w obzir pri definitivnoj

izradi propisa kvaliteta. :

Nosilac izrade svih ovih predloga propisa kvaliteta je Uprava za unapređenje proizvodnje NR Hrvaiske. Biro za standardizaciju preko svojih stručmih komisija davao je svoje sugestije i dopune na predloge pomenute Uprave za unapređenje proizvodnje i one su delimično uzete u obzir u propisma za voćarsivo, dok li ostalim propisima VIrII!DZ malo ili nimato. Za ratarske i povrtarske proizvode trebalo bi uneti otkupnu vrednost pojedinih. kvaliteta i utvrditi odgovarajući odnos cena kao 'što je to učinjeno kod propisa kvaliteta voća. Izvesni predlozi Uiprave za unapređenje proizvodnje NR Hrvatske postoje, ali to nije kod proizvoda naznačeno.

Prema tome sve predloge koji se daju ma diskusiju treba zainteresovani da kritički dobro prouče ı dostave sVOje primedbe i predloge ovom Birou.

633.11 Predlog saveznog propisa kvaliteta br. 126 PŠENICA 1 OPSEG PROPISA

1} + Ovaj se propis odnosi na plod biljke pšemice (Triticum salivum), koji se u zrnu u očišćenom i klasi-

. ranom stanju upotrebljava za:

111 /judsku hramu un obiku brašna i krupice,

112 za industrijsku preradu ı

113 _ posije (mekije), dobivene hranu.

me'javom za sločnu

2. RAZVRSTAVANJE 21 Naše vrste pšenice:

211 obična pšenica (Tritieum Vulgare), 2192 _ tvrda pšemiea.(Prilieum durum) 913 | meka pšenica (Trilučum turgidum)

%1 Obzirom na doba sjetve dijeli se na dva tipa: 2907 ozima pšemica i 293 jara pšenica