JUS standardizacija

PLO aa

Br. 6 7 1051 — | ~

· Kontrolni organi na nekim našim gradilišt:ma imali bi u tom slučaju više oslonca da sprečavaju nehatan odnos prema narodnoj imovini | rasipanju materijala. Sve zajedno uzev imalo bi veliki tehnički, a pogotovu ekonomski značaj. :

Na osnovu svega izloženog proizlazi da se mora Što pre pristupit: zakonskom sfandardizovanju najvažnijeg građevinskog materijala — cementa. Nikakve polumere ji »kvazi standardizacija« slične onoj :z 1948 g, neće pomoći. Jedini lek će biti :zrada stvarnog: TEHNIČKOG STANDARDA CEMENTA sa punom zakonskom silom i zakonskim kaznenim odredbama za nepridržavanje propisa kvaliteta. Prilikom izrade predloga za standard cementa moraju se proučiti sve okolnosti i realne mogućnosti proizvodnje cementa, pa ako je potrebno treba pristupiti i naknadnom sk:danju minimalne propisane norme za pojedine vrste zementa, al: se stalnost mora uz sankcije zagarantovati.

Nije naše da na ovom mestu ispitujemo uzroke stal-

-nom opadanju kvaliteta cementa pojedinih naših fabrika.

Nema sumnje da fu ima mnogo objektivnih razloga. Poznata: je stvar da posleratne vrste uglja ne odgoVaraju predratnom kvalitetu, ne samo u kaloričnom pogledu, Već, što je naročito nepovoljno, U pogledu velikog sadržaja pepela, koji sav ostaje u klinkeru i daje lošiji kvalitet cementa. Isporučioci uglja, medutim, još uvek ne pristaju na to, da se pril:kom ugovaranja. uglja unesu kvalitetne klauzule. Pojedini majdani sirov:na su izcrpeni i pojavljuje se veliki procenat jalovine. Forsira se Još uvek prejaki tempo. produkcije, pri čemu je teško striktno sprovoditi kontrolu pravilne smeše sirovina i produkc:je uopšte. Nedostaju ponegde moderni mlinovi za sirovinu :td. itd. -

No sa druge strane ima i subjektivnih razloga što su cement: iz pojedinih fabrika slabog i nekonstantnos kvaliteta i, čini nam se, da ima više subjektivnih nego objektivnih razloga.

Organ:zacija rada i evidencija su kod ponekih fabrika cementa slabe. Fabrike još nemaju tačne podatke o tome, koje vrste uglja, od mnogih koje dobivaju, najbolje odgovaraju ji u kojem se tačnom razmeru dobijaju najbolje mešavine ugljaza žarenje klinkera. Dozvoljava se neodgovorno da automatske vage za doziranje ne budu tačne. Prilikom žarenja kl:nkera ne vrši se dovoljna kontrola. Prilikom izlaza iz peći klinker se ne poliva :li se bar nedovoljno poliva. Klinker koji bi morao odležati 4—6 nedelja, leži u hali često svega 2—3 dana. U hali nema dovoljno vent:lacije, već je temperatura 70—100% C, zbog čega se hemijski proces ne može dovrš:ti, pa klinker zbog foga ne dobija staklastu strukturu, koja bi morala nastupiti pri naglom hladenju klinkera. Dozvoljava se još uvek neodgovornost kod dodavanja procenta šljake i gipsa klinkeru. Gotov cement treba da odleži u fabričnim silosima pre isporuke bar 15 dana, a dešava se da leži samo 5 dana. Cement se u s:losima ne preslaže i ne premešta, ma da bi se sa nešto malo fruda mogli da preurede fransporteri itd. itd.

Pored zakonske standardizacije cementa, moraće da se uklone svi subjektivni nedostaci u fabrikama cementa zbog ekonomskih : drugih sankcija, a isto tako eliminisaće se i mnoge objektivne smetnje, iz čega, kod izrade standarda cementa, proizlazi zadatak foruma predstavnika proizvodača i potrošača cementa, : neutralnih stručnjaka, odnosno naučnih :nstitucija da postave nadležnim kao uslov bez koga se standardizacija cementa ne može postić:.

Prema postojećem predlogu Uredbe o standardizaciji proizvoda, svaki predlog standarda mora da odgovara realnim mogućnostima naše proizvodnje. Predlog standarda cementa biće objavljen na široku diskusiju svih

zainteresovanih. Stavljanje primedaba na predlog standarda biće obavezno i povlačiće zakonske sankcije za one proizvodače, potrošače i kor:snike uopšte, koji u ostavljenom roku ne bi stavili potrebne primedbe, a docnije bi se pokazalo da standardizovani proizvod ne bi praktično odgovarao. Nadležni forum za standardizaciju cementa mora da uzme u obzir sve objektivne i realne primedbe iz javne diskusije i da sprovede potrebno usklađenje. Neće se na pr., moći tražiti od fabrika cementa da proizvode standardan cement, a da se istovremeno ne zahteva i od isporučioca uglja da pristanu na kvalitetnu klauzulu u ugovorima za isporuku uglja fabrikama cementa, (posle čega će se morati da odabira ugalj za žarenje cementa) td. Buduća novousvojena tipizacija cementa mora da bude kompromis između potreba savremenog građevinar– stva | realnih današnjih mogućnosti naše proizvodnje cementa. Pr: tome će se morati vIšiti i uzajamni ustupci, s obzirom da se postavljeni standard cementa može Vremenom menjati, i treba da se menja, u zavisnosti po-

"boljišanja uslova produkcije.

U pogledu visine kvaliteta pojed:nih vrsta cementa namenjenih domaćoj potrošnji, gradevinarstvo bi moralo učiniti pr:vremeni ustupak cementnoj produkciji, kako bi se dozvolila šira skala od dosadašnje skale aktivnosti (kvaliteta) zementa pojedin:h fabrika; ali u pogledu stalnosii kvaliteta više ne može biti popuštanja, niti kompromisa. Konkretno govoreć:, to bi značilo, recimo, da Se Beočinu ij Anhovu ne propiše da izgraduje samo cement N 400, već N 350 i N 500, tako da te fabrike još za neko vreme imaju mogućnosti da izvesne, još uvek var:jabilne, partije cementa svrstaju prema pokazanim laboratorijskim fabričkim isp:tivanjima u odgovarajuće tipove kvaliteta, ali da dotičan kvalitet koji je upisan na vreći bude sfvarno i zagarantovan, što je trenutno najvažnije za građevinsku operativu. -

Sfandardizacija cementa je velika stvar u ftehničkom ji ekonomskom smislu i pretstavlja vrlo složen i težak problem. Krajnji je čas da se ovaj problem ozbiljno zahvati. To je goruća potreba našeg gradevinarstva i to je zahtev naših najboljih trudbenika sa naših gradilišta,

Nema unapređenja građevinarstva, niti racionalizacije dogod postoji nestandardan cement i ps:hoza nepoverenja prema kvalitetu najvažnijeg građevinskog materijala. Naši trudbenici, dole na gradilištima, ubeđeni su da je standardizacija našeg cementa moguća i ostvarljiva. Tome je dokaz visok i stalan kvalitet svih vrsta našeg cementa pre rata, a još više činjenica da dobar deo naših fabrika i danas daje zement vrlo dobrog i konstantnog kvaliteta. Ostalim fabrikama treba pomoći da reše svoje objektivne teškoće, pa će b:ti naterane da se oslobode i svojih slabosti i da svoje cemente poboljšaju kvalitetno i učine ih konstantnim. ~

Taj problem je kompleksan i na njemu moraju saradivati svi zainteresovani i nadležni da bi se uspelo.

_Ovome članku bio je jedini cilj da naučno-propagandno. zahvati, istakne problem standardiza-ije cemen{a : da populariše tu ideju ostavljajući užim naučnim forumima i institucijama da prodube stvar.

Literatura:

»Cement in beton«, >»Novator« br. 5—6—7, 50 g. Ing Marian Brilly.

»Kvaliteta cementa iz pogona :NRH u 1948 i 1940 g.« »Gradevinar« br. 10 i 11, 40 g. Ing: Bojko 'Kopar.

»Nujno je da izmenjamo slandardizacijo cementa V ELRJ« »Novator« br. | _9—3——4, 50 p. Ing Anton Umek.

Podaci o izvršenom ispitivanju cementa Zavoda za ispitlivanje materijala pri Građevinskom institutu u Beogradu.