JUS standardizacija

BE BO JER O TT O

- Sadržaj prirodnih masnoća i oslalih nečistoća ikreće

·t

76299.

se od 10—?5%;

delimičmo pranu vunu, tj. ošišanu „Vinu

___koja je prana ai hladnoj, miakoj iu toploj. vodi bez

7623

76231

76202

7624

76241

76242

76943

srelstava ga pranje, te je olstranjema 'veća količina prirodnih vunemih masnoća mego kod kupane vume.

Biljne nečistoće oslaju. PA

Pranu vunu, koja se dalje deli na: : ručno pramnu (homes scoured), koja je prana U domaćinstvu dako,. da se za industrisku preradu ne mora ponovo prati, već se ikao takva može Upotrebljavati. Sadrži još 2—4% prirodnih masnoća i, ostalih nečistoća; j industriski pramu (clean. scoured), koja se pere na indushriski način, i koja sadrži do 20% mprirodnih masnoća.

Masna, polupraema ı prana vuna sadrže vegetabijne primese. Sadržaj ovih primesa iskazuje se mpostotkom. == Vuna sa sadržajem do 2% vegetabimih primesa

smatra se normamo čistom i me ozmačava se po-

sebno. Maksimalno dozvoljeno je 19% vegetabimih priRazlikujemo sledeće vrste vegetabinih primesa:

- 762431 one, koje se mogu olstraniti mehaničkim putem,

762432

~ MIRU BO BBS

~ ~ı II ~ı ut m O

· OŠTEĆENJA VUNE

90 901 902

kao ma primer seme, oslaci ikrme, slame, kameni čičak {(Steimklettem) i sl.; : : one, koje se mogu otstraniti eamo procesom karbonizacije, tj. spiralni čičak. Oststranjivanje veg:etabilnih primesa vrši se hemiskim. putem: samo kod prane vume. Takva vuna maziva se ikarboniziranom '(Burr, Extrackting, Carbomisimp).

Boja. Prirodna boja prosuđuje se slobodnom ocenom stručnjaka ma pramoj vumi. Razlikujemo sledeće boje: O : potpumo belu (pure white);

belu (white);

krem; ; :-

žućkastu (lght staieđ); i e sur, 1}. melirano bela sa crnim ili smeđim., vlaknima vume odmosno pomešana vlakna bela-crma ili smeđe prirodne boje; Cr m smeđu; : i šaremu vumu, kod. koje su pojedini pramenovi i komadi vime razmih prirodmih boja pomešami kao na Dr. beli sa crnom ili beli sa smeđom. | RENDEMENT (Randman) — PRINOS

Rendement je čisti prinos (ostatak) vunenog vlakna sa dozvoljenim procemtom vlage, a izražava se lu procentima. U frgovini vunom mrazlikuje se:

Na bazi pranja, sa sadržajem 17%lage.

Na bazi suvog češljanja, sa dozvoljenom vlagom 18,25%. | Na bazi 19%. ; Rendememnt sortiranja je čisti ostatak vime nakom izvršenog sortiram ja. : :

Rendement karbonizacije je čisti ostatak vune makon izvršene karbonizacije, obračunat sa 17%

češljanja u ulju, sa dozvoljenom vlagom

Vilage. 7

Dozvoljeni pribitak kod meprame (masne) vime je 12%, a kod prane 17%. Prekoračenje ovih granica dozvoljava se sa još 8%, što ne dolazi u obzir kod obračunavanja “rendememta. U koliko je prekoračemje postotka vlage veće, kupac mije obavezam pošiljku preiize{i. OS

Nastaju od: bolesti i gladovanja ovaca; insekata (moljaca); :

911

912 915

914

915 92

101 101

102

10253 10924 1025

102.

1027 1098 103

· 1031

1032

104

1041 1049

110 1101 11011

1102

103

110531 110532 11039 11034 11035 11036

120 1201

„krta:) i; ?

vlage \((plesan i irulež, užeženosi));

previsoke temperature; ?

dugog stajanja; _ ~

morske vode;

mokraće; · GOD Veze

hemikalija; i

ı masmih boja.

Kao posledica navedenih uzroka magtaje sledeće: neizjednačemost debljine pojedinih vlakana (karakteristična posledica bolesti i gladovanja); meizjednačemost i smanjena čvrstoća ikidanja poje“dmih vlakana; z smanjen prirodni sjaj; ZERO O : smanjena gipkost i rastepljivost (vlakna postaju mrlje od masnih boja. j | Stepen oštećenja označava se 1 mpostocima, a specificira u ugovoru za svaki slučaj ebno, već prema mameni, a m vezi sa propisima za polufabrikate i gotove proizvode. i -

Izjednačenost

. Pod izjednačenošću podrazumeva se određena 'ko-

ličina mruna ili vlakama istovrsnih osobina i izražava se u postocima. i

Izjednačenost se specificira ugovorom, a postoji za

finoću;

dužimu,

sjaj,

bo ju,

kovrdžavosi, : čvrstoću kidanja. : Razlikujemo. sledeće izjednačenosti vune: izjednačenost partije u bali, ti- ako su sva mruna ili vlakna u jednoj bali istih određenih osobina;

- jSgjednačenost u partiji, tj. ako su sva ruma li

vlakna u jednoj pošiljci istih određenih osobina. · Smatraće se da su ruma u bali odnosno u partiji

_ jzjednačema: -

Kod inostrane. vune — ako je najmanje 80% Če-

_ klarisanih osobina, a 10% najbližeg višeg i 10%

najbližeg nižeg asortimana. ·

Kod domaće vune — ako je-najmanja 70% deklarisanih osobina, a 15%. majbližer višeg i 15% najbližeg mižeg asortimana. ) Označavanje i oprema vune

Pakovanje domaće vune:

Pakovanje domaće vime vnši se u Dbalama do 150 kg. U slučaju isporuke vagonskih mpošiljaka bez pretovara, bale mogi biti samo vezane, bez ikakve druge ambalaže. Ako se isporuka vrši denčanim mpošiljkama ili uz vagonski prelovar, ibale moraju biti opšivene u jutenu ambalaži ili na drugi način obezbeđene, da se mprilikom me bi rasipala.

Pakovanje imostrane vune: Inostrana vuna dolazi u promet mi obliku pravougaomih bala, Način ipakovanja treba ugovorom odrediti, i to prema trgovačkim uzansama dotične zemlje.

Na balama treba da je vodostamom bojom označeno sledeće:

Provenienca.

Broj bale.

Klasa vune.

Boja vune,

Brutto težina.

Netto težina.

Način ispitivanja |

Način ispitivanja i uzimamja uzoraka vrši se pre. posebnim mpropisma o metodi ispitivanja tekstila. ;

7 ~

145

pretovara vuna