JUS standardizacija

146

LO Ta

—~ ?

TABELA RAZVRSTAVANJA I UPOREDJIVANJA VUNE PO PASMINAMA

PRIMBDBA: TBingleska klasifikacija označava moguću igprediyost..

DK 677.81.061.33

Predlog saveznog propisa kvaliteta br. 202

11 11

12 121

131

132

2

21 211

212 22

VUNENO CEŠLJANO PREDIVO OPŠTE

Pojam

Vuneno češljano i Dolučesljano ipredivo je Čica, nit, ikoja, je izrađena ili samo od vumenog viakna ii sa mprimesom veštačikih vlakana s tim, da sadrži majmamje 15% YVumenmog vlakna, a dobija se

· ipredenjem ma češljani načim., ·

Opseg

Ovaj propw obuhvata ikarakteristike (svojatva podatke) vunenog češljanog i ipolučešljanog iprediva, ".oje se upotrebljava i dndustriskoj i gzanatskoj proizvodnji, ikao i za ručne radove.

Svrha

Svrha ovog propisa je „određivamje “obaveznih ustova kod kupovine i prodaje domaćeg i mostranog: Vvunenog češljanog i poliičešljanog” iprediiva.

Kupac mora u narudžbi predvideti svojstva i OSObine prediva, obuhvaćene ovim BuEJ} SSIk

RAZVRSTAVANJE

Po mnačimi iprouzvodnje razlikujemo:

ipredivo proizvedeno po ik om:bimenitalmom sistem, predivo. proizvedeno po engleskom sistemu. Prema nameni mprexivo delimo na:

—

221 229 229 31

' 311

O. O „O WKO

a 3831

339

94

241 249

predivo za tkanje,

AO O MI KO EE ZG

STANDARDIZACIJA –

Tabela I

Š : OVACA I FINOĆI ad Naziv Pasmina _ Klagifžkacija po ia | CJE prema j 8. PO 1 Prosek ME SOJ) VFiHOĆj OE 'Bingleska SS | | finoće u od ? _ | Argen- Nemača : ;: E vune Strana | Domaća 0 USA O hi Braudca3ka irroBman Domaća mikronima 1 2 3 OČI TAJ POL JE 7 207 TOO JE ON O 1 1 |Pinavuna| Merino | Merino 90 s Merinog ex. Bupra AAAA do uklj.20. 2 lt: o ; 80 8 150 ex. gupra 140 AAA ; od 20—21 8 O 0 o :: 3 748 Merino cap 180 AAA/AA | Ia, Ib | od 21—99 4 OE x : 70 8 __| Merinocap 120 AA la, Ib | od 22—283 PJ ZOENAO s : 64/70s | 64 g Merino | Merinos 115 A/AA la, Ib | od 28—294 6 RIL 8 OE | 60/64s | Pina Merinos 110 A Ia, Ib | od 94—25 M aaSoro 37 6 608 Fina/ | Merinosprima 105.A/B IIa, od 25—26 ee prima | . ; _- O 83 | Srednje Bini ~ | Polame-| 60 s 58/60s8 | Prima | Brima 100 B II a, od 96—28 fina Crosgbred| rino : S Prima crogaj 7 Cigaja | 588 56 8 I isse I B/C TI b, od 28—80 10 Srednji | Pramen-| 56 g 50 8 II PrimacroCrosgsbred| ka ruda ~ isse II GI III a, od 30—8386 11 | Srednje Srednji 'Pramenka| 54 s 40/50.8 TI/ITI - II/II c TI/DI TIIb od 56—40 gruba „Crogsgbred|poluruda - MIO - 5 Ž 59 8 TIT III od 40—42 e = — - a ——— — : ; 13 | Gruba Wrednji |Pramenka| 48/46s8 | 44/46s | TIIHI/IV | _III/IV _ DII | IVa od 42—45 _ Crogsbred|gruba-reja | : 2.0 : l14—|<700 Grubi S | 448 40/44gs | IV/V. IV/Y bi IYa IVb | od 45—60 Crogssbrsd 15. : Za 5: 86 8 96 8 YI YI F IVb od 60 dalje

prekdivo za trikotaže i čaraipe,

predivo za ručne radove.

SVOJSTVA

Glavna svojstva prediva su:

Osobina

Osobina češljanog prediva je da sm mu vlakna

mparalelmo sneđema. o:

Debljina ili broj prediva

Debljina ili Dbroj iprediva označava se muetričkim brojem, koji pokazuje koliko kilometara iprediva teži 1 kg, a označava se sa Nm ispred broja.

na pr. Nm 1/36, Nm 92/40.

Sastav. i finoća

Kvalitet prediva je određen sastavom mešavine i

finoćom vlakna.

Finoća mprediva proizlazi iz fimoće mpotrebljene Wsiuovine, svrsfane u okvirne grupe, a

ženoj tabeli broj Ila.

Boja Prema boji predivo delimo:

prema iprilo-

Sirovo — meobojemo ili u prirodnoj boji vlakna. Beljeno — polpuno. belo, postigimuto OBE SE

beljenja vlakma.

hla a aaa aaa Ia a