JUS standardizacija

Postoje čak sledeća dva rešenja, pomoću kojih se može postići da se ipak primeni navoj M 86 X 2, a time i naš: cilj. da se održi najmamji mogući skok iprečnika.

a) DrVO rešenje ~ Sa ;

Standardizovamu navrbku, koja mora da prođe preko prečnika 2 34 a 11, treba izmenili time, da se njen nu farnji prečnik (prečnik jezgra mavoja) poveća ma 2) 53,7. Na taj način se istina saseku grebeni navoja ı navrfki za

33,7 — 88,402 0,298 S -

o =,15 ali se time dodirna površina navoja navrtke smanjuje svega za 15%, išto u većini slu-” čajeva :nišla ne smela, pogotovu što možda postoji još mogućnost povećanja širine mavrike za 15%. Međutim ako bi u mašoj konstrukciji postojao međostatak prostora, a navoj bio do krajnjih granica napregnut, tako da bi nam · io smanjenje nosivosti 'zgledalo kritične možemo pribeći drugom rešenju. | o:

b) Drugo rešenje - Ako spoljni prečnik žljebastog profila nešto smanjimo,

i te od 2 34 a 1 na 2 33,7 a 11 onda slandardizovana

—— o —~— < ı :g VŽ, TIC, — S o

· oo NA OI II

O O __MATICA NON

_ _ 7 _ OSOV/NA II II ~

Slika 9. ,

navrbka M 36 X može da pređe preko našeg žljebastog profila, a time je opet posligiuuta svrha.

ee Zr

: ; :Š Ž Ovo skidanje spoljnjeg: prečnika profila ne utiče na ispravnost profila, jer profil mosi samo na svojim bokovima, tako da spoljnji prečnik inače u svakom slučaju me naleže, nego ima zazora (što se vidi po pruboj loleranciji a 11). Moglo bi se zameriti jedino da se površina bokova profila smanjuje skidanjem spoljnjeg prečnika, a lime i odgovarajuća ipovršima, specifični „pritisak pak povećava, _ ali to povećanje rznosi u ovom slučaju svega 10%.

Na kraju da napomenemo, da će izbor rešenja a) ili b) zavisiti od toga, koji je od ta dva elementa (navoj ili žljebasti profil) manje opterećen, pa (će se manje opterećeni element izmeniti, tako da se iu smanjenje mosivosli neće 'šlelno ispoljiti. Prirodno je da se u. slučaju pobrebe može izabrali i kompromisno rešenje, f.j. da se smanji nešio spoljni prečnik žljebastog profila, a za mešio poveća limu-

_ tarnji prečnik navrtke. -

Drugi primer: : _ ___Vrle je čest slučaj da ee kuglično ležište navuče_na vratilo do nekog oslonca i da se navrtkom osigura od pomeranja.. U svakom slučaju mora unutarnji prečnik kugličnog: ležiška da prelazi preko spoljnjeg prečnika navoja i da aj skok u prečniku bude što manji. Naićićemo na slučaj gde faj skok iznosi 9-mm, što je previše. Za-bakav _ slučaj fražićemo mogućnosi smanjivanja. Primera radi uzećemo navoj M 52. = : Preko navoja M 52 može da pređe ikuglične ležište sa

__unutarnjim prečnikom Q 55. To ikuglično ležište prema

katalogu SKE, ima nosivost 7800 kg (broj 6411). Ako mam tolika nosivost nije potrebna, možemo uluzeti ležište 6410

: sa (5 50, nosivosti 6700 ikg., ukoliko je to dovoljno. Spolj-

nji prečnik navoja može se smanjii za 2 Tm, ako do prečnika jezgra oslaje dovoljna površina boka navoja. Pošto ta matica obično treba samo da osigura aksialni pri-

· lisak ležišta, koji je obično neznatan, to se ovakvo rešenje može često USVOJI.

Iz izloženih primera vidi se, da se i za onih nekolko izuzetaka može, uz izvesne male adaptacije, ipak primeniti navoj, koji je u standardima predviđen, a ikoji leži izrneđiu spoljnjez prečnika Žljebastog profia i majmanjeg većeg unutarnjeg prečnika kugličnog ležišla.

Zaključak: < Iz gornjeg izlaganja možemo zaključiti da usvajanje standarda ISA za navoje i žljebaste prožfie li Vezi sa Hetričkim merama kugličnih ležišta ni u kojoj meri ne spufava konstruklorsku slobodu inženjera, te se prema tome može zaključiti, da je polpuno dovoljno ako se USVOjJe standardi ISA, koje ne treba proširavali, Nadalje se može zaključili da svako odabiramje nestandardizovamnih eleme-

nala ireba s pravom smatrati kao nepolrebno ı samovoljno –

kršenje standarda sa svim lošim posledicama koje iz ioga pDroistič1. ;

Pe » | - i

· POZIV NA DISKUSIJU U smislu čl. 7 Uredbe o jugoslovenskim sfandardima,

saveznim propisima kvaliteta proizvoda i proizvođačkim

specifikacijama Savezna komisija za standardizaciju ob--

javljuje predloge koji slede radi diskusije, stavljanja primedaba ili prigovora. i Ti :

Primedbe i prigovore mogu staviti državna privredna preduzeća, privredna udruženja i. drugi državni organi,

i _zadružne i društvene organizacije i njihova preduzeća,-

kao i sva pravia i fizička lica.

Prema čl. i5 Uredbe sva privredna preduzeća: dužna su odrediti odgovorna lica, koja će pratiti objavljene pred= loge standarda i organizovati davanje primedaba.

Rok za davanje primedaba i prigovora je 45 dana od datuma završetka štampe ovoBa broja »Sfandardiza„cijee — datum završetka štampe označem je na dnu po-

slednje stranice teksta — na Savet za mašinogradnju Vlade”

FNRJ, Beograd, Miloša Velikog 20.

Zainteresovani kojima ne bi bilo moguće da u odre· denom roku dostave svoje primedbe i prigovore, potrebno je da, u istom roku, zatraže produženje uz naznačenje i

opravdanje novoga roka, -

___STANDARDIZACIJA

kiotekanid kuba dsi nan Sena idu

ice Ke odiinike I e i o Giu —_— i _—i d ne a di na: aa Gi Lu ana. re_—_ —— od akakablaaa a

ado n i