JUS standardizacija

- || -

* · = aj. ; raja ei ~“ · ~ = · : _ U mašinstvii je VII čest Wlučaj da se na jedmo slos

bodno vratilo mižu razl 'konmstruktivni elementi jedam iza drugog. Pri tome neki od tih elemenata moraju biti čvrsto navučeni na osovinu, meki se moraju slobodno obrtati ma njoj. Neki moraju navojen da se vezuju, dok neki moraju samo da zahvataju u žljebove osovine. Prirodno je, kada se na jedno vratilo miže više uzastopnih takvih elemenata, da se prečnik vratlila mora stamo Wlepenasto smanjivati. Međutim, iz konstruktivnih razloga, a ı radi uštede mate-

rijala, težnja je, da to povećavanje prečnika vrafila bude

sa što je moguće manjim skokovima, jer jedino tako će se uopšte moći konširnisati vratio sa mnogo“ nanizanih elemenata. Polazeći .od najmanjeg prečnika vratila, koji je dat uslovima dozvoljenog maprezamja maferijala, možemo stepenastim povećavanjem da dođemo do velikog prečnika, a sa time 1 vezu svi momntiažni ebementi ao i cela ikkonstrukcija postaju veći i gromazniji, te se može lako razumeti zašto se mastoji da ti skokovi u povećanju budu što. iriariji, > i a

Ovakva vrafila, ma koja se nižu mnogi montažmi delovi, redovna su pojava u memjačkim 'kutijama u altomobilima i i mašinama alatkama, a i kod mmogih sličnih iprimena. Treba imati ma umu, da su standardizovani mrmogi od elemenata ikoji se mižu ma osovini, te prema tome i skokovi prečnika vratila me mogu da budi proizvoljni,

nego su uslovljeni dimenzijama standardizovamih eleme- ~

nata. Standardizovami elementi su Kkupličma ležišta, navoji, žijebasti profili jtd.

Kao zadatak ovog rada postavili smo sebi da proverimo, da li bi se primenom samih standardizovanih elemenata i pridržavanjem dimenzija uslovno došlo do nepotrebno velikih skokova u prečniku. Kad bi to bio slučaj, značilo

bi da slandardizacija liH elemenata šletna deluje, jer bi.

izazva:a preveike i preglomazne konstrukcije, a meki put bi ih čak možda i onemogćila. Ako, međutim, to me bi Ilbio stučaj, di ako bi se to možda samo izuzetno pojavljivalo, onda ćemo mpokušafti da madđemo načina za rešemje i ih pojedinih slučajeva. ay :

Radi lakšeg razumeyamnmja uzećemo Za primer jedam mašinski sklop od 3 elementa fa jednom vratili.

Slika 1) mam ipreistavlja- takav jedam karakterističam primer sa 5 standardizovana elememta i to kugiično ležište, koje se priključuje navrtkom na mavoju vratila i konačno žijebasti profil. Prečnik jezgra žljebastog profila mora, biti žoliki, da bude dovoljan za prenošenje obrinog momenta (eventualno idružemog sa momentom savijanja). Dubina žljeba data je standardima tako, da se nameće navoj sa prečnikom jezgra većim od spoljmjeg prečnika. žljebastop

profila, kako bi matica mogla da pređe preko Žžljebastog

profila. Kuglično ležište treba da bude izabrano tako, da mjegov unufrašnji prečnik može da prođe preko spoljnjeg prečnika navoja. :

Ako usvojimo standarde ISA za Žžljebaste osovime za automobiie, za navoje i kuglična ležišta (milimetarske mere) prema SKF, možemo ih međusobno uporediti na laj način, da za svaki spoljnji prečnik žljebaste osovine -is VOjimo majbliži veći umrubranji „prečnik ikugličnog "ležišta i onda kontrolišemo, da li postoji navoj koji se može smestiti između ta dva prečnika. ~ a /

* U toku rada komisije za mavoje i zavrimjeve 1 diskusiji je isticano i gledište o fežškoćama koje bi Mod bezuslovnog primemjivanja standarda mogle u izvesnim slučajevima magstupiti Kao prilog toj diskusiji objavljujemo članak u cilju eventnalmog razvijanja diskusije po toma principijelnom pitan jti. _

BLOOM a TO O

·DK 691.889.089.004:658.516.1 :

~.

Pofešćoće od primene sfandardizoganif navoja

O OE ONI Jng. Plan Cvefnić

Ukupno ima 8 slučajeva u ojima se dobija većy porast prečnika, nego što je to konstruktivno potrebno (zbos us:ov:jenosti standardizovanim dimenzijama).

„Sada, dakle, možemo odgovoriti na napred postavljeno „pitanje »da li standardizacija tih elemenata smeta slobod- nom konstruisan ju?p« TOSE SS u

Jedino su ovih & slučajeva kritični od svih ispitanih raznih dimenzija, i jedimo kod mjih bi se moglo postaviti

=.

pitanje usvajanja nekih nestandardizovanih navoja. ili žljebova, jer se kuglična ležišta mogu "dobiti samo sa standardnim prečnicima. · .

Pokušaćemo da iznesemo neka uputstva kako se izve-

snom snalažljivošću može. čak i za e slučajeve održati najmanji. mogući skok u prečniku i pored toga, što će se upotrebljavati samo standardizovant elememifun, a:

Ovo se može postići na faj način, da se jednom od upotrebljenih standardizovanih elemenata kritična dimenzija promeni za mali iznos, upravo toliko da se dpak tai

elemenat može primeniti u sklopu sa ostalima, pa se prema ~

tome me morz lisvajati idući skok u prečniku, ~

Pri tome ova izmena krilične dimenzije na jedmom

Veći ip, miti pak povećavati

elememfu ne sme-diziskivati nikakvu promenu odgovarajućih

dimenzija na drugim „elementima niti sme da uslovljava ma kakvu izmenu u alatima za izradu i kontrolu delova, tako da, prema tome, ostaje 'potpuno sačuvan glavni smisao Standardizovanja tih delova. :

Navešćemo nekoliko primera, radi bobjeg: razumevanja

_i radi ilustracije, kako se u takvim slučajevima može Do-

moći. e

Prvi primer: : i 3

Imamo Žljebasti profil spoljnjeg prečnika 2 94, a iza mjega freba ma istom” vraflu primeniti mavoj. Najman ji standardni navoj bio bi M 89% 4, ali bi om. pretstavljao &uviše velik skok u prečniku. Pokušaćemo da primenimo navoj M 36 X 9, čiji je prečnik jezgra 7 393,409, mamji od spoljnjeg prečnika žljebastog profila. Stvarna vrednost tog prečnika iznosi (prema DIN) 42% 34 a 11, što znači da je 2 533,600 do (2 38,530. Vidimo dakle da se radi o svega oko 0,3 mm m prečniku, pa bi se mogao primeniti navoj M 836 X 2.

~