JUS standardizacija

ŠTANDARDIZAĆIJA

DK 621.882.1:389.6(049.3)

<

Primedbe uz izbor osobina sfandardizoranib zaprimjepa

Ing. Milan Cvofnić

Slično kao i kod ostalih tehničkih ewemenata treba + kod zavrinjeva mehaničke osobine izžbrati prema opterećenju, odnosno dozvoljena opterećenja izabrati prema mehanuičkim osobinama. :

Kod vezivanja raznih delova zavrinjevima mogu se uglavnom razlikovali 3 vrste opterećenja:

1) Isključivo mirno statičko opterećenje.

2) Statičko opterećenje sa vrio retkim, velikim udarcima. Posle takvog udarca postoji mogućnost da se zavrinjevi pritegmi, odnosno da se oštećeni zavrinjevi zamene.

3) Stao ogscilatorno opterećemje i opterećenje sa stalnim, relativno matim udarcima.

____Uglaynom su zavrtmjevi napregnuti na kidanje. Kod opterećenja ma smuicanje treba, s obzirom ma rmoglićnost promene pravca smuicamja, predvideti tako veliko predhodno naprezanje zavrinja na ikidanje, da se sile smicanja :premesu pomoću trenja. Ako to nije moguće, treba zavrtnjeve i odgovarajuće provrte predvideti u uskim tolerancijama. Ovakve slučajeve smatram kao specijalne i ne uzimam ih u sledećem u obzir. o Mehaničke osobine čelika kod viših temperatura iz osnova se memjaju u odnosu na mehamičke osobine čelika kod temperatura okoline, međubim i nadalje uzimam u ObZir opterećenja kod norma:mih. temperatura, jer su jedino. takvi zavrinjevi obuhvaćeni u standardima. Kod normalnih temperatura je čelik do određenih naprezanja (granice elastičnosti) praktički potpune elastičan. Analiza odnosa između gore pomenutih tipova opterećenja i pomenutih mehaničkih osobina zavrtnjeva data je u sledećem:

ZAVTITIJJ/AT12 TZN/ĆA/ ZARO LG OELAA Cy Oo-U Gaz =97J 4g/072 77

%/7277 ZAV[] 7727 77040 007. OBJAMĆAO00. ČeeAkd StC42-67 ća:· 60% 4072 27

_ ZAVTHJI 7202 ZERO 008? ČA stc #467 |/- | 8 daa oo 4 4 ZAVFLARn| 7“ 00. 770207 66 ČAKA JU 07 4 : Zdar=334/poxn1 77 77 2 PZAPAZ4II 27 ZA al ZAVr(Aj 772" 02 CA S50JO Gaz?" J7J o/Pp700 .

Si

+ + AVT{ADJ 7702 cara S6J2 Gaz: 202 ro 27

00O/22 / GAJA GAO4W/CA /WAPDA0ZJ2//4 Šš

% “0 40/mm"· 00 SAVE A/V ZAKO

1.) Kod čisto statičkih opterećenja {reba samo voditi računa o tome, da se kod datih opterećenja ntgde ut zavrtinju me prekorači granica elasfičnosii. To znači, da Rod izbora mehaničkih osobina odlučuju samo zahtevi lakše izrade zavrinjeva ili ogramičenost raspoloživog prostora Za ugrađivanje. Ako zanemarimo okolnost da razni procesi izrade (struganje ma automatima, hladno presovanje, vruće kovanje, izrada navoja valjanjem itd.) zahtevaju i raz'ičite

mehaničke osobine materijala, onda u ovom siučaju Ople-

rećenja odlučuje isključivo granica elastičnosti materijala ı Ulicaj oblika zavrinja i navoja na raspodelu maprezamja U ZaVIITIJU..

VADE AA.

| 4S7/ČAE

ZORIC

ZEZO/MAC

SI. 38-

Sl 2

PV= Prednapon | P =Ukupna amplituda oscilatornog opterećenja Pz=Amplituda oscilatornog naprezanja zavrtnja

2.) Kod slučaja statičkog opterećenja zavrtnjeva sa retkim, velikim wdarcima, ma primer ikod graničnika za ograničenje mepravilnog kretanja, pojavljuje se potreba da rad deformacije usled udara bude što veći. Ovo se može postići sa čehkom niske granice elastičnosii i sa velikim razviačenjem. Uslov za veki rad deformacije može se zadovoljiti i davanjem specijalnog: oblika zavrtnju, zajedno sa termičkom obradom, ali takvi zavrimjevi rasu obuhvaćeni standardizacijom.

3.) Kod stalnog oscilatornog oplenećenja ili kod opterećenja sa stalnim udarcima odlučuje samo izdržljivost ina zamor. Izdržljuvost na zamor povećava se sem sa glatkošću površine (posebno na unutrašnjem prečniku mavoja) još i sa visokom granicom elastičnosti. Visoka gramica elastičnosti obezbeđuje zavrtanj pod opterećenjem od labavljenja. ~ ~

Rezultati mnogobrojnih proba sa zavrinjevima ipoka-

"zuju povezanost između izdržljivosti i granice elastičnosti.

Amplituda naprezanja, koja materijal zavrtnja može trajno: da izdrži, praktučki se ne menja sa srednjim naprezarnjem (vidi na pr. ZVDI 1940, K. Schimz, Schrauben, str. 154, slika 43), Prilog br. 1. Sa druge strane, smanjuje se ambplituda oscilatornog naprezanja zavrinja u sklopu sa delovima koje vezuje, i io moliko više, ukoliko je 'kod zavrinja veće naprezanje materijala. Granica elasličnosii je najveće dozvoljeno naprezanje zavrinja, kod kojeg još ne olabavi veza (vidi VDI 1940, K. Schimz, Schrauben, str. 154, slika 92, Wi Z. VDI 1940, Dr. Ing. M. Wurges, ctr. 896, slika 3 i 4). Prilog br. 2,

My Oj