JUS standardizacija
Pero pt ue
M TO O OJ CON AJ SOEM 1 u A ac OT N—CON
%>
Prema gornjem možemo zaključili sledeće: kod slu-
čaja 1) nema mnaročitih us:ova. Kod slučaja 2), je najvažmuji uslov: dovoljno velika sposobnost piastične deformacije.
Kod slučaja 3) je najvažniji uslov: dovo:jno visoka, granica elastičnosti. cx
S obzirom na to da se ne može istovremeno zadovoljiti i uslov za visoku granicu elastičnosti i USIOV iza, Veliku plastičmi deformaciju, Treba predvideli različite mehaničke osobine čelika za razne slučajeve optenećenja. ____SŠko uzmemo u obzir potrebnu fačnost izrade u pojedimm gore navedenim slučajevima, dolazimo do s:edećeg:
1.) Kod čisto sfaličkih oplerećenja mema posebnih uslova na lačnost izrade zavrtnjeva, ako je materijal dovoljno istegljiv, da- se mplastičnom deformacijom mogu ispraviti greške wzrade. Poireba viših naprezanja zbog nedostatka prostora, povlači za sobom i potrebu užih tolerancija, jer čelci sa visokom granicom elastičnosti imaju srazmerno malu istegijivost. U tom slučaju pofrebne su lačnije izrade i više granice elastičnosti.
2.) Kod statičkog opterećenja sa retkim, velikim udarcima u primeni standardizovanih zavrinjeva tačnost izrade ne uliče na sposobnosi za vehke deformacije. Pošto je za jefijmnu fabrikaciju zavrinjeva, f. j. za hladmo Mkovanje, najpodesniji čelik niske granice elastičnosti, to ovim opterećenjima majbolje odgovaraju zavrinjevi najgrublje izrade, ; : -
3.) Za oscilatorna opterećenja polrebna je srazmerno lačna izrada zavrtnjeva, da usled mefačnosti izrade mne bi mestimično dolazilo do konceniracije naprezanja i: usled toga do labavljenia ili loma.
Kod standarda DIN za zavrinjeve predviđene su oznake mehaničkih osobima zavritnja prema tablnci ma sfrani 6 slandarda DIN 267 od jamuara 1943 godine. Za pojedine lipove zavrimjeva predviđeme su sledeće mehaničke -osobine: za estosirane zavrtmjeve grube izrade (DIN 558, 601) 4 D, za T-zavrimjeve (DIN._186, 188, 261), grube izrade 4 D odnosno 4 A, za zavrinjeve sa zaglavkomi grube izrade (DIN 8093, 604, 605, 607, 608, 709) 4 D, za krilaste zavrinjeve (DIN 316) 4 D, za zavrtnjeve sa uhom (DIN 444) 4 D, za prstenaste zavrinjeve (DIN 580) 4 A. Kod navriki grube izrade (DIN 555, 557, 5093, 534) postoje oznake 4 D i 4 P, kod prstenastih navriki oznake 4 A. Kod sidrenih zavrinjeva (DIN 797) je oznaka 4 D, odnosno za veće dimenzije 4 A. Kod standarda zavrinjeva srednje i srednje-grube izrade postoje sledeće oznake:
šestostrani zavrinjevi sa produškom {DIN 561, 564) 5S,.·
SG, šestostrani zavrinjevi (DIN 931, 933, 960) 5S, 4D, SD, SG, IOK, upuštem zavrimjevi (DIN 63, 87, 88) 45, 5S, 5D, cilmdrični zavrinmjevi (DIN 84) 45, 5S, 5D, Ostali zavrinjevi najvećim delom 5S (DIN 404, 9920, 921, 922, 9283, 924, 925, 926, 997, 464, 465, 659), Kod navriki srednje i srednje-grube izrade (DIN 499, 934, 562, 935, 937, 917, 466, 467, 546, 547, 548) 4D, 55. ;
Iz ovog pregleda može se zaključiti da se zaključci o lačnosh slažu sa podacima DIN. Kod zavyrinjeva grube izrade postoje samo ozmake 4 D, a ai pojedinim sluča Jevima, za veće dimenzije ili kovane delove, i oznake 4.A. Meha-
. ničke osobine prema ovim osobinama odgovaraju OŠšObi-
nama čelika St, 37.12 odnosno St. 34.19 a žarenom stan ju. Oznaka 4P, koja se malazi samo kod navrtki, ozmačuje
iste osobine kao i 4D, samo što nije propisano razvla-
čenje.
Kod zavrinjeva i navriki srednje a srednje-grube izrade nema Yiše takve jednoličnosti oznaka kao ikod. #Zavrinjeva i navriki grube izrade. S obzirom ma to da mehaničke osobine kod navrtki nemaju odlučujućeg wticaja na izdržljuvost veze, razumljivo je što postoje samo oznake 4 D i 5S, koje ukazuju samo na metode fabrikacije navrtki, naime 4D označava presovame ili strugane mavrike, 4 55 navrike strugane na automatu. :
Kod zavrinjeva srednje i srednje-grube izrade je sa-
· mo kod šestostranih zavrimjeva veliki broj raznih oznaka.
Mušljenja sam da bi se ovaj veliki broj oznaka morao smanjiti radi olakšavanja pravilnog izbora, Iz gore naVedenih analiza oplerećenja zavrinjeva vidimo, da se. nigde ne pojavljuje uslov za odredemii otpornost materijala na kidanje, nego se u 2.) i delimično u 1.) pojavljuje uslov Za dovoljno veliku plastičnost, a u slučaju 3.) i delimično
u 1.) uslov za dovoljno visoku granicu elastičnosti. Pošto jJe-kod čelika sa vrlo niskom 'gramcom elastičnosti uvek povezana velika mplastičnost (razvlačenje), može se i u
_ ovom: slučaju uzeti kao ikriterijum \gramica elastičnosti.
Zbog teškog wudivrđivamja gramice elastičnosti, može se uzeti. kao merilo granica razvlačenja odnosno granica iste-
_ zamja za 0,92%, koja se ne razlikuje mnogo od: granice
elastičnosti. Za sve le gore navedene slučajeve polrebne su samo sledeće kategorije pranica razvlačenja, odnosno grama istezanja za (,2%.
[2 =
a Granica razvlačenja Odgovara S a odnosno OVA slučaju saŠ granica istezanja J DIN 267 opterePO za, 0,90/0 Š ćenja [5]
A 20 do 25 kg/mm?2 „|4A4,4D,4P, | M) 9) B 98 do 84 kg/mm? |49,5D 1)
Cc 86 do 48 kg/mm? 65R.,58,6B,6S| 1) 3) D 64 do “72 kg/mm? 8G 1) 8) · 90 do 100 Kkg/mm? 10K . 3)
E 108 do 120 kg/mm?> |19K 8)
I u nemačkim standardima DIN pokazuje se tendencija za uprošćenjem oznaka mehamičkih osobina zavrin jeva, samo je tamo predloženo da se izostavi s!'Ovo oznake i zadrži cifra (DIN 940 od februara 1948). Prema gorn jim analizama je ovaj postupak neispravam, jer se istom CUfrom označuje srazmerno niska i srazrerno visoka graica razviačenja, odmosno granica istezanja za (0,92%.
Predloženi sistem oznaka mehaničkih osobina zavrtinjeva ı navriki ne prouzrokuje nikakve teškoće n izradi zavrinjeva i navrbki. Kao obiašnjenje data je sledeća tablica, iz koje se vidi sa kojim čelicima se mogu postići
ili granica istezanja Če 1 E
0,29%0
St 34.13 žaren, St 88.13, čelik za toplo presovanje navrtki, Čelik za automate St A z žaren
A| 20do 24 kg/mm?
St 50.11 žaren, St 94.13 vučen
B a 28 do i kg/mm:' | ayra-
St 60.11 žaren, St 84.13 vučen 1/, tvrd, čelik za automate
St Az, St 37.12 vučen, čelik za automate AS 2 (Zelezarna Jegsenice)
C| 356 do 48 kg/mm3
StC 85.61 termički doteran na oko 85 kg
StC 45.61 termički doteran na oko 85 kg ; VM 175—termički doteran na oko 85 kg
DI 64 do 72 rg/mm?
VM 175 termički doteran na oko 105 kg/mm?
VMS 135. term. doteran na oko 105 kr/mm? i j
E 90:do 100 kg/mm?
VMS 135 term. doteran na oko 125 kg/mm?
42 MV 17 term. doteran na oko 125 kg/mmž
FP | 108 do 120 kg/mm?