JUS standardizacija
STANDARDIZAČIJA
Predlog br. 648 Ispitivanje horizontalnih bušaliea i
glodalica sa čvrstim stubom i pokretnim stolom (JUS M.G0.161) Ovaj predlog standarda obuhvata 19 vrsta merenja tačnosti izrade i montaže mašine i 4 vrste obrade probnih komada, radi utvrđivanja tačnosti rada mašine.
Predlog br. 649 Ispitivanje „horizontalnih bušilica i glodalica sa pokretnim stubom (JUS M.G0.162) i Ovaj predlog standarda obuhvata 8 vrsta merenja tačnosti izrade i mon–taže mašina i 3 vrste obrade probnih komada, radi utvrđivanja tačnosti rada mašine.
DK 621.3 : 003.6
PREDLOZI JUGOSLOVENSKIH STANDARDA ZA SIMBOLE JAKE STRUJE
Predlog br. 650 Simboli za šeme el. centrala, podstanica, razvodnih ploča itd. Releji i okidači (JUS N.A4.015)
Za ovaj predlog je kao osnova Doslužio DIN 40716.
Predlog br. 651 Simboli za šeme el. centrala, podstanica, razvodnih ploča itd. Transformatori (JUS N.A4.016)
Ovaj predlog obuhvata simbole transformatora snage i izrađen je po preporukama IBC.
72%)
Predlog br. 653 Simboli za šeme el. centrala, podstanica, razvodnih ploča itd. Usmeriva“či, elementi i akumulatori (SUS N.A4.018) Ovaj predlog obuhvata simbole za usmerivače, za elemente i akumula– tore. Izrađen je po preporuci IEC.
Predlog br. 654 Simbol za šeme el. centrala, podsta-
. nica, razvodnih ploča itd. Merni instrumenti (JUS N.A4.019) . Predlog obuhvata simbole mernih instrumenata. Izrađen je po preporukama IRC i dopunjen mernim transformatorima prema DIN 40716. Predlog br. 655 Simboli za el. instalacije u zgradama . (JUS N.A4.022) Predlog obuhvata simbole za instalacije jake struje u zgradama. Izrađen je prema DIN i propisima ESČ.
ISPRAVKA JUGOSLOVENSKOG STANDARDA Navodi — definicije i oznake pojmova JUS M.B0. 001
Prilikom štampanja JUS M.BO. 001 potkrala se greška, pa su u definiciji »Dubina navoja« (tač. 20.) izostavljene reči: »navoja i prečnika«. Prema tome, doslovan tekst ove definicije treba da glasi:
Dubina navoja ti, odnosno T' (kod trapeznog unutraŠšnjeg navoja), jeste polovina razlike vrednosti prečnikz navoja i prečnika jezgra (sl. 4 i 6).
S obzirom na izloženo, molimo sva liea, ustanove i preduzeća koja poseduju navedeni standard, da u istome izvrše odgovarajuću ispravku.
Iz Savezne komisije za standardizaciju
Službena objašnjenja Savezne komisije za stanaardizaciju
Pitanje:
Glavna direkcija za ugalj NR Hrvatske, Zagreb, uputila je Saveznoj komisiji za standardizaciju sledeća pitanja:
a) Kako će se izvršiti obračun plaćanja uglja, kad isporučeni ugalj ne odgovara ugovorenom asortimanu, tj. kad isporučeni ugalj po sortimanu prekoračuje dopuštena otstupanja, izražena u procentima nižeg zrna (podzrna), predviđenih tačkom 3.6 Privr. JUS B.H0.001? -
b) Kako će se izvršiti obračun plaćanja uglja, ako isporučeni ugalj sadrži veći procenat uočljive jalovine, od procenta predviđenog tačkom 3.7 Priv. JUS B.H0.001?
Odgovor:
Prilikom diskusije o definitivnoj redakciji Privremenih jugoslovenskih standarda za ugalj, po tačkama 3.6 i 3.7 Priv. JUS BH0.001 intencija je bila u tome,
da pri svakom prekoračenju dopuštenih granica tole= ranci potrošač (kupac) ima pravo da odbije isporučeni ugalj.
Ukoliko, pak, isporučeni ugalj, i pored toga što ne odgovara ugovorenom sortimanu ili prekoračuje dopuštene granice u pogledu uočljive jalovine, može ipak da se koristi za namenjenu svrhu, obračun plaćanja uglja zavisiće od sporazuma potrošača i proizvođača. Prema gledištu Savezne komisije za standardizaciju, svako dublje detaljisanje ili utvrđivanje bilo kakvih granica po tačkama 3.6 i 3.7 Privr. JUS B.H0.001, u vezi načina obračunavanja za plaćanje uglja, negativno bi se odrazilo, na kvalitet uglja, tj. principijelo bi se omogućilo pogoršanje Kvaliteta, suprotno onome, čemu se ftežilo u samom početku prilikom pokretanja pitanja »da li treba doneti jugoslovenske standarde za ugalj u cilju obezbeđenja minimalnih uslova kvaliteta jugoslovenskog uglja«.
Otkad postoje organizacije za standarilizaciju u pojedinim zemljama
Argentina 1934 Japan 1921 Australija 1922 Južna Afrika 1933 Austrija 1920 Kanada 1919 Belgija 1919 Kina 1932 Čehoslovačka 1922 „Mađarska 1921 Danska 1926 „Novi Zeland 1932 Finska 1924 Nemačka 1917 Francuska 1928 Norveška 1923 Grčka 1934 Poljska 1924 Holandija 1916. Rumunija 1928 Ttalija 1921 „GS.A.D. 1918
Španija 1934 „Švedska 19922 SSSR 1925 Velika Britanija 1901 Švajcarska 1918
Organizacija za standardizaciju u Indiji stvorena je tokom Drugog svetskog rata, a u Irskoj, Čileu Braziliji i Urugvaju posle rata. U Jugoslaviji datiraju prvi pokušaji rada na organizaciji standardizacije još od pre rata, od 1938 god., a nastavljeni. su odmah posle oslobođenja. Sadašnja organizacija za standardizaciju postoji od aprila 1949 godine.
PREGLED VAŽNIJIM STRANIH STANDARDA uključenih u mašu standardoteku
ASA = Sjed. Amerčke Države. DIN = Nemačka
BS = Vel. Britanija
DK 542 — Eksperimentalna hemija BS 1428: Part HI Merne posude za
H. C.N.N. = Holandija
mikrohemisku
NBN = Belgija SI = Izrael
BS 1428: Part A2 analizu. Mikrohemiski aparat za određivanje azota A. Aparat za određivanje elemenata sagorevanjem.