JUS standardizacija

110

4. Eksperimentalno istraživanje

Iz činjenice, da je kvalitet površine definisan

usvajanjem rapavosti u vezi sa faktorom forme i pro-"

centom noseće površine, stvara se utisak da je definicija površinske rapavosti i obrade mučam problem. Ipak, definiciju rapavosti treba ustanoviti bilo da se izrazi, kao što smo videli, kao srednja vrednost, srednja maksimalna vrednost, ili srednja kvadratna vrednost.

Dosad prikazani teoretsko-eksperimentalni rad imao je za cilj što mpotpunije analiziranje efekata raznih paramefara površine, da bi se odabrao najmanji broj, koji bi sa dovoljnom tačnošću definisali ponašanje površine i doprimeli jednostavnoj, brzoj i nerazornoj metodi kontrole proizvodnje.

a) Opis ispitivanja,

Ispitivane površine obrađivane su sledećim obra=dama: a) fino struganje sa alatom od volfram-karbida (vidia); b) grubo brušenje; c) srednje grubo brušenje; d) fino brušenje; e) vrlo fino brušenje: f) hoblovanje; 8) poliranje ikaninom i hromnim oksidom; h) lepovanje; i) peskarenje; j) najfinija obrada.

SI. 7 Grubo brušena po- 8 Površina obrađena ~

vršina: povećanie: veri... najfnijom: obradom: po2860, horiz. 100 hh, = 1,56 većanje: vert. 17200, ho' riz.000 hm

K=0,52 · =0,0886 K=0,6 ~”

|. Uzorak za ispitivanje brušen je po ravni pod uglom 2 u odnosu na površinu koja se ispituje, pošto _ je prethodno elektrolitički prevučen sloj hroma, a za= tim poliran do ogledalastog sjaja i ecovan nitroalkoholnim sredstvom Nital 2%. Tome je prefhodila toplotna obrada čelika. na tvrdoću hromnog sloja (65,2 Rec), radi izbegavanja nepravilnosti na podeonoj liniji hrom-čelik, usled poliranja. Tako pripremljeni uzorak je zatim stavljen pod metalografski .mikroskop i fotografisan. Pri interpretaciji na sl. 7—8, treba imati na umu, da su konture uveličane 28,6 puta više u vertikalnom nego u horizontalnom pravcu, i da po= vršinske nepravilnosti izgledaju 28,6 puta oštrije nego što jesu.

Pre prevlačenja hromnog sloja izmerena je. rarapavost uzorka u rms mikroinechima pomoću profilometra, zatim je izvršeno sledeće:

a) određivanje vrednosti prosečne rapavosti Am merenjem profila planimetrom;

b) određivanje vrednosti maksimalne rapavosti H';

c) određivanje srednje vrednosti dominantnih brazdi H;

d) ucrtavanje noseće krive;

e) određivanje faktora forme K, K' i Ks;

f) određivanje širine srednje rapavosti odnosom dužine profila koji se ispituje prema broju uključenih brazdi; :

S) određivanje. vrednosti izvoda noseće početnoj tački.

krive u

b) Upoređivanje merenja pomoću profilometra i podataka noseće krive

Na osnovu direktnog čitanja srednje kvadratne vrednosti /Mrmq na krivoj profila pomoću električnog profilometra, zatim srednje vrednosti /m planime-= trom, sem toga i imajući na umu da je za /X=*+ 0,5. odhrmq e hm dokaže analitički, mogućno je izračunati /rmq Vrednost krive profila i uporediti je sa /rmq vrednošću odmerenom profilometrom. Dobijeni rezultati su prilično saglasni,

TIOS

konstantan i jednak ~~ 1,14 što može da se

STANDARDIZACIJA

e) Faktor forme

Faktor forme je Dribližna konstantan za sve površinske obrade i kreće se oko prosečne vrednosti K= 0,54: Varijacija mu je tako malog reda veličine da se može praktično zanemariti. Prema tome, kao parametar za definisanje obrade može da se zane= mari i ispusti iz standardnih specifikacija. 'Pako JE otpala prepreka koja je zbog svoje kompleksne prirode pretila ostvarenju standardizacije površinske obrade u praksi. ;

= A: 7 hm

SL. 9 Faktor forme K kao IO ja rapavošii lim

dd) Odnos “maksimalnih dominatnih brazdi prema, srednjoj vrednosti i srednjoj kvadratnoj vrednosti

Ovi odnosi r=' h i c= hh izrađeni su da bi se mogle e: frmgq. Hm - Sa upoređivati vrednosti raznih definicija rapavosti i omogućila uzajamna veza rezultata merenja rapavosti sa instrumentima koji rade na raznim principima (el. profilometar, Schmaltz- SIOIEKOSKOD! Zeiss-interferometar itd.).

Za brušenje, ovi koeficijenti su skoro konstanini do stepena rapavosti hm=0,lI BB. Za polirane, lepo-= vane i najfinije obrađene DOT Pe pokazuju tendenciju dizanja.

SI. 11 Odnos += rapavosti hrmq

kao funkcija rmq

hrmq 0 a 6 } —| 6 e 4 i | a i ip oS|bs- eS|P | o O a) 04 Q 08 +t „2 \& #46 18 2 brmq H 3 SI. 11 Odnos s==— kao funkcija

Hm rapavosti hm

e) Vrednost izvoda noseće Krive kao indikacija rapavosti površine

Izvod BH na početnoj tački noseće krive, meri kvalitet površinske obrade saglasnije sa stvarnim stanjem, nego što ga meri rapavost, i pretstavlja meru