JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA
Pakftor forme drugog profila je skoro nula. Očevidno, ove dve površine mnogo se razlikuju u funkcionalnom ponašanju. Površina na sl. 3 smatra se kao skoro perfekina, sa upadljivo dobrom otpornošću abanja, dok je površina na sl. 4 nepodesna za tu svrhu, čak i pod uslovom fecretski perfekine površinske obrade spoja. Prema tome, od površina sa istim stepenom rapavosti, bolje funkcionalne karakteristike ima ona sa većim faktorom forme. Međutim, faktor forme K' ne bi reprezentovao površinu kao celinu, ako bi postojala izuzetno velika brazda ili dolina zbog lokalne greške; stoga se uvodi drugi koeficijenat
forme: hc 1 K=-== (0) »PMs 1 Zi ar zi «=
koji odgovara prosečnom faktoru forme; navedeni simboli imaju ·poznata zhačenja. Da bi smisao stepena forme bio jasniji, korisno je udružiti fakfor forme sa nekom drugom karakteristikom profila, koja, radi jednostavnosti, uzima se da je periodična i jednostavnog smera. Sl. 5 prikazuje neke karakteristike profila kod kojih je faktor forme proračunat analitički. - e Ž
Načelno, periodični profili sa faktorom forme ispod 0,5 konkavne su, odnosno oštre prirode, a ostali sa K iznad 0,5 su konveksni, odmosno zaobljeni, sa izuzetkom sinusoidalnog profila koji se smatra konveksnim sa faktorom forme tačno 0,5, ne više.
K=0,785
IO Ta | ____—~
Konveksni polukružni profil
[1]
Trouglasti profi}
M: 5
: /_J A _ KAZI
Sinusoidalni profil
SI. 5 Noseća kriva i faktor forme za razne” karakterisftične profile
f) Procenat nosećeg dela površine (noseći mikrodelići) Stepen rapavosti hw i H, i faktor forme profila K dovoljno karakterišu površihu. Stoga, isti stepen kvaliteta površine može se izraziti parovima vrednosti H i K, ili definisati parom H i K vrednosti ili drugim različitim parom istih vrednosti. Par vrednosti Hi K usko je vezan sa takozvanim procentom nosećeg dela površine, koji može da se definiše kao odnos stvarne
površine, i
109
'dodirne površine pod datim pritiskom između povr-
šine koja se ispituje i teoretski perfekine površine, prema idealnoj dodirnoj površini, što bi se dobilo ako bi površinski spoi bio perfektno gladak (sl. 6); .
Fe žads ž» ds E MFP== BOE Pa (8)
SI. 6 Definicija procenta noseće površine
gde su a širina i b dužina dodirne površine, a ds debljina iste u pogledu na osu X. Procenat noseće površine za perfekino glatku površinu je 1, za onu. sa izvesnim nepravilmnostima i faktorom forme blizu nule je isto blizu nule, a za srednje vrednosti H i K kreće se u oblasti od 0 do 1. Iz prednjeg lako izlazi, da faktor forme sam po sebi nije dovoljan za definiciju kvaliteta površine, jer on ostaje konstantan, iako se kvalitet površine poboljšava sa smanjivanjem mak= simalne rapavosti; stoga freba znati odnos procenta noseće površine kao funkcije FH i KXOMFP=Yf(H, K) Forma ove funkcije, nepoznata za razne tehničke teškoće njenog određivanja takvi su, da otežavaju. sistematsko istraživanje, imajući u vidu izvesna ograničenja zbog nesigurnogz izbora parametara koji karakterišu rapavost(/m), H, H'). To je zato, što faktor forme K nije perfekta refleksija stvarne funkcije forme profila, i što je procenat noseće površine okružen neizvesnostima i zavisan više ili manje: od ravnomerne raspodele dominanfinih maksimalnih brazdi rapavosti, od dodirnog pritiska površine, i od karakteristika elastično-plastičnih deformacija materijala površine; tome se može dodati još i nedostatak instrumenta za direktno određivanje procenfta noseće površine. Međutim, za shodnu definiciju površinske obrade, kao što ćemo videti naknadno, poznavanje rapavost}i je samo po sebi dovoljne.
E) Noseća kriva
To je grafička pretstava varijacije površine; dobija se sečenjem krive profila, ravnima paralelnim sa površinom koja se ispituje; ordinate pretstavljaju otstojanje krive profila od ravni koja prolazi kroz osnovnu liniju, a apscise su delovi površina dobijenih sečenjem krive sa odgovarajućom ravni. Takva linija zove se noseća linija, jer ona karakteriše povećanje noseće površine, ukoliko se povećava glatkost (sl. 1). Glavne karakteristike ove krive su nezavisan pravac od “ciklusa funkcije profila i to, da je ona monotona funkcija, odnosno njen izvod se povećava ili smanjuje na kontinualan način. Korisni parametar za ocenu površinske obrade mogla bi biti vrednost izvoda noseće krive na početnoj tački. Ona je mera stepena promene noseće površine sa promenama odstojanja od gornje granice, linije, izmerenih u pravcu normalmom na konturu.
Iz pravca noseće krive može se geometriskim pu-
tem pronaći faktor forme profila; on je definisan izrazom: : ;
Ko= ej gde je A=PRS 7površina, a Aj=PORS 0 = površina (sl. 1). Ovo se podudara. sa vrednošću
K'=ho/H.